fuć

fuć

fuć (српски, ћир. фућ)[уреди]

Категорије: оном.


Значења:

  1. Uzvik za podražavanje zvuka koji se čuje kad se rukom ili nečim drugim udari po licu, po telu. [1]

Примери:

  1. A jȃ pàpuču ȕzmēm, pa njègā fȕć pò zūbi! Бачинци [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад

Напомене[уреди]