фућ

фућ

фућ (српски, lat. fuć)[уреди]

Категорије: оном.


Значења:

  1. Узвик за подражавање звука који се чује кад се руком или нечим другим удари по лицу, по телу. [1]

Примери:

  1. А ја̑ па̀пучу у̏зме̄м, па њѐга̄ фу̏ћ по̀ зӯби! Бачинци [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад

Напомене[уреди]