fȋn

fȋn

fȋn (srpski, ćir. fȋn)[uredi]

Prilog[uredi]

fȋn, pril.

Kategorije: odr. vid.iron.


Oblici:

  1. -a, fȋni, -o, fin [1]
  2. fin [1]

Značenja:

  1. Koji pada u oči lepotom i skladnošću, koji ostavlja prijatan estetski utisak, lep, divan. [1]
  2. Koji je načinjen od dobrog, kvalitetnog materijala, koji nije grub. [1]
  3. Turpija sa sitnim zubima za finu obradu metala. [1]
  4. Bačvarsko rende za finu obradu. [2][1]
  5. Koji ima izvrstan ukus, dobro spravljen, ukusan. [1]
  6. Kvalitetna riba. [1]
  7. Ljubazan, pristojan, predusretljiv, uviđavan. [1]
  8. Otmen, uglađen. [1]
  9. Koji se javlja u sitnim česticama, koji je sitne granulacije. [1]
  10. Lepo, dobro. [1]
  11. Lukavo, podmuklo. Vršac[1]

Primeri:

  1. A tȁj žȉvi plȏt ȉma fȋni lilȁplȃv cvȇt. Izbište [1]
  2. Níje bílo fȋni obȕća kao sȁd. Banatska Palanka [1]
  3. Zamotao je to finim papirom. Begeč [1]
  4. Ìmala sam zȋmski šèšīr, fȋni šèšīr, zdrȁvo plišȁni, pa pȇrje ȍkolo. Tomaševac [1]
  5. Jȁo, kȁko je svȅkrva kúpila fȋnu venčànicu, od fȋnog materijála. Beška [1]
  6. Ȍndak imámo fȋnu, flȁh-tùrpiju. [3] Bačka Palanka Kać Futog Kovilj Vršac [1]
  7. Fȋni je [sir] zdrȁvo kad sàzre. [4] Kikinda [1]
  8. Fina riba se ne — kečiga se ne narezuje, ovaj smuđ se ne narezuje, onda manić onaj, vretenar — to se ne narezuje. [5] Sremska Mitrovica Vršac [1]
  9. Mlȍgo fìnii je bȉo národ nȅgo sȁda. Pavliš [1]
  10. On je fin. Begeč Vršac [1]
  11. Ȉma òno fȋno brȁšno — tȍ je bílo za koláče, tȇsta kìsela. Buđanovci [1]
  12. Òno je fȋno bílo, ìdēš nà slavu pa kȗpiš nȅku àljinu il cìpelu. Tovariševo [1]
  13. Sàmo ȍgrizinu nàgūramo u fùrunu, pa kad sȅdneš nùs krevet, krevétac bȉo, pa zápećak, bílo je fȋno ȍndak. Novi Sad [1]
  14. Povȇže mášne, nakȉti fȋno. [6] [7] Izbište Gospođinci Novi Bečej Itebej Jaša Tomić Boka Tomaševac Orlovat Vršac [1]


Izvedene reči:

  1. fȋno [1]


Reference[uredi]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Ljiljana Radulovački, Bačvarski, kačarski i pinterski zanat u Sremu. — Rad, 35, 1993, 229—234, str. 231.
  3. ↑ Dejan Miloradov, Kovačka i potkivačka terminologija južne Bačke i severnog Srema (rukopis magistarskog rada).
  4. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 121.
  5. ↑ Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
  6. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 349.
  7. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 147.

Napomene[uredi]

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=fȋn&oldid=351413”