fȁliti

fȁliti

fȁliti (српски, ћир. фа̏лити)[уреди]

Глагол[уреди]

fȁliti, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. faliti, -i [1]

Значења:

  1. Nedosta(ja)ti, (po)manjkati; biti odsutan. [1]
  2. Imati zdravstvene probleme, osetiti se, osećati se loše, biti narušenog zdravlja. [1]
  3. Nepovoljno uticati na nekoga, na nešto, škoditi, štetiti, smetati. [1]
  4. (po)grešiti. Ново Милошево Вршац Иванда[1]

Примери:

  1. Al nȉšta níje nȉkom fȁlilo u atáru. Дероње [1]
  2. U drȕgi mȁ ȍndak se délile polùtine (po pȏ sèsije: tȏ su šèsnajs jȕtāra, sàmo fȁli jèdno jȕtro kòje ìde na lȅdinu); u trȅći mȁ ȍnda se délile po fȑteljevi. [2] Меленци [1]
  3. Malko je danas falilo da me komšinski bundaš uje za nogu. [3] [4] [5] [6] Ченеј Черевић Мартонош Турија Госпођинци Ђала Падеј Кикинда Ново Милошево Итебеј Међа Фаркаждин Сакуле Вршац Иванда [1]
  4. Jȃ sam ga blážio bȏg znȃ kȁko da nȇće mu fȁliti nȉšta pošto níje òzlēđen u plùćama. [2] Итебеј Избиште [1]
  5. Pa dòbro, gospon dȍktore, nè kāžete fȁli l mi štògođ? Ђала [1]
  6. Mògu da ìdem, kad mi fȁli štȏ, kod dȍktora, i dȍktor mi dȃ cèdulju da ìdem u patéku. [2] Нови Бечеј [1]
  7. Nešto mi fali, doktore, a ne znam šta mi je. Бегеч [1]
  8. Nè valī mu. [3] [7] Ново Милошево Павловци Буђановци Нови Кнежевац [1]
  9. Ni đȁvola mi níje vȁlilo. Рума [1]
  10. Štȁ je fȁlilo što nísam dála? Шимановци [1]


Изрази:

  1. nefȁli mu ni vlȃs s gláve ("nije mu se ništa loše dogodilo"). Вршац [1]
  2. fali mu daska u glavi ("nije mu u glavi sve u redu, šašav je"). Бачинци Лаћарак Сомбор Ђурђево Ново Милошево Тараш Вршац Јасеново [1]
  3. né sme dafȁli ("dakako, svakako, bez brige (budi)"). Вршац [1]
  4. nefȁli mu ni kósa s gláve ("ništa mu ne nedostaje"). Вршац [1]
  5. fȁli mu perȕška da polèti ("ništa mu ne nedostaje"). Вршац [1]
  6. fale mu sreda i krajevi ("sve mu nedostaje"). Сомбор [1]
  7. Neki mu andrakfali ("nešto s njim nije u redu"). [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 142. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. ↑ 3,0 3,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 86, 147, 258, 317, 349. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 262.
  5. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 17, 131, 147.
  6. ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  7. ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 335.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=fȁliti&oldid=366833”