фа̏лити

фа̏лити

фа̏лити (српски, lat. fȁliti)[уреди]

Глагол[уреди]

фа̏лити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. фалити, [1]

Значења:

  1. Недоста(ја)ти, (по)мањкати; бити одсутан. [1]
  2. Имати здравствене проблеме, осетити се, осећати се лоше, бити нарушеног здравља. [1]
  3. Неповољно утицати на некога, на нешто, шкодити, штетити, сметати. [1]
  4. (по)грешити. Ново Милошево Вршац Иванда[1]

Примери:

  1. Ал ни̏шта ни́је ни̏ком фа̏лило у ата́ру. Дероње [1]
  2. У дру̏ги ма̏ о̏ндак се де́лиле полу̀тине (по по̑ сѐсије: то̑ су шѐснајс ју̏та̄ра, са̀мо фа̏ли јѐдно ју̏тро ко̀је ѝде на ле̏дину); у тре̏ћи ма̏ о̏нда се де́лиле по фр̏тељеви. [2] Меленци [1]
  3. Малко је данас фалило да ме комшински бундаш ује за ногу. [3] [4] [5] [6] Ченеј Черевић Мартонош Турија Госпођинци Ђала Падеј Кикинда Ново Милошево Итебеј Међа Фаркаждин Сакуле Вршац Иванда [1]
  4. Ја̑ сам га бла́жио бо̑г зна̑ ка̏ко да не̑ће му фа̏лити ни̏шта пошто ни́је о̀зле̄ђен у плу̀ћама. [2] Итебеј Избиште [1]
  5. Па до̀бро, госпон до̏кторе, нѐ ка̄жете фа̏ли л ми што̀гођ? Ђала [1]
  6. Мо̀гу да ѝдем, кад ми фа̏ли што̑, код до̏ктора, и до̏ктор ми да̑ цѐдуљу да ѝдем у пате́ку. [2] Нови Бечеј [1]
  7. Нешто ми фали, докторе, а не знам шта ми је. Бегеч [1]
  8. Нѐ валӣ му. [3] [7] Ново Милошево Павловци Буђановци Нови Кнежевац [1]
  9. Ни ђа̏вола ми ни́је ва̏лило. Рума [1]
  10. Шта̏ је фа̏лило што ни́сам да́ла? Шимановци [1]


Изрази:

  1. нефа̏ли му ни вла̑с с гла́ве ("није му се ништа лоше догодило"). Вршац [1]
  2. фали му даска у глави ("није му у глави све у реду, шашав је"). Бачинци Лаћарак Сомбор Ђурђево Ново Милошево Тараш Вршац Јасеново [1]
  3. не́ сме дафа̏ли ("дакако, свакако, без бриге (буди)"). Вршац [1]
  4. нефа̏ли му ни ко́са с гла́ве ("ништа му не недостаје"). Вршац [1]
  5. фа̏ли му перу̏шка да полѐти ("ништа му не недостаје"). Вршац [1]
  6. фале му среда и крајеви ("све му недостаје"). Сомбор [1]
  7. Неки му андракфали ("нешто с њим није у реду"). [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 142. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. 3,0 3,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 86, 147, 258, 317, 349. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 262.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 17, 131, 147.
  6. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  7. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 335.

Напомене[уреди]