dobara

dobara

dobara (српски, ћир. добара)[уреди]

Придев[уреди]

dobara -а, -о, прид.

Категорије: об. паст.об. паст.


Значења:

  1. Koji je pozitivnih osobina, čovečan. [1]
  2. Koji se ponaša uzorno. [1]
  3. (o životinjama) koji se ističe nekom sposobnošću. [1]
  4. Matica koja uredno polaže jaja. [1]
  5. Isto. [2] Јамена Моровић Гибарац Сремска Рача Вишњићево Бачинци Моловин Сот Кукујевци Ердевик Мартинци Черевић Шуљам Кленак Вогањ Јарак Јазак Врдник Хртковци Лежимир Свилош Платичево Грабовци Сремска Каменица Нерадин Мали Радинци Огар Крушедол Марадик Прхово Голубинци Карловчић Купиново Крчедин Војка Нови Сланкамен Бољевци Батајница Белегиш Сурчин Госпођинци Футог Итебеј Опово[1]
  6. Krava koja daje dosta mleka. Бачка Паланка[1]
  7. Kvalitetan. [1]
  8. Ukusan, hranljiv (o jelu i piću). [1]
  9. Plodan, pogodan za obradu. [1]
  10. Godina bogata plodovima, usevom. [3] Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Мошорин Ковиљ Тител[1]
  11. Isto. Вршац[1]
  12. Pogodan za upotrebu. [1]
  13. U ustaljenim izrazima koji znače pozdrave (često bez akcenta). [1]
  14. Kao opisna ocena u školi. [1]
  15. (samo o ženama) zgodna, lepa. [1]
  16. Zajednički podnositi sve. Ново Милошево[1]
  17. Kako treba, na dobar način. [4] Крашово[1]
  18. Prijatno, ugodno. [1]
  19. Obilno, bogato. [1]
  20. Mnogo. [1]
  21. U punoj meri, u visokom stepenu, veoma. [1]
  22. Savesno, sa svom pažnjom. [1]
  23. Podrobno, sasvim. [1]
  24. Kao odredba fizičkog ili zdravstvenog stanja subjekta. [1]
  25. U normalnim ili prijateljskim odnosima. [1]
  26. Kada se ukazuje na povoljne životne prilike: udobno, bez neprilika. [1]
  27. Kada se ukazuje na povoljan položaj u nekoj organizaciji. [1]
  28. Kada se iskazuje pristajanje na nešto: u redu. [1]
  29. Kada se ukazuje na povoljan ishod neke radnje: srećno. [1]

Примери:

  1. Tàko je bȉo dȍbar tȃj, mlàdīć je bȉo, ȍn je bȉo ùčitelj. [5] Велики Гај Ђурђево Каћ Ново Милошево Итебеј [1]
  2. Jèdān je bȉo Bȃtor, tȁj je bȉo jȃk i dȍbar, jȃk za dvȃ, i pȍslūšan i dȍbar. Товаришево [1]# Ѝмао је до́бра дру̑га. [6] Вршац Павлиш [1]# До̀бри су ми, до̀бро у̏чу, слу̏шаду ме и не̑ да ме секѝру. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]# Оду̏век је би̏о до̏бар. Избиште [1]# По̀враза је ко̀ја је до̀бра кра̏ва, о̏ћеш да о̀ставиш за при́плод; а о̏нда ћеш да је не̏гујеш, да је о̀дра̄ниш као што тре̏ба. [6] Зрењанин [1]
  3. Krȁvu smo mȕzili dòbru i prȁvili smo i kìsela mléka, sȉreve u kȁčice. [6] Сента [1]
  4. Zàto smo je vòleli (kéru) što je bíla dòbra lȏvkinja. [6] [5] Фаркаждин Томашевац [1]# Мангу̀љица је до́бра за̀то што се мо̏же мла́да ура́нити, мо̏же би̏ти од се̏дам о̏сам месе́ци да о̀прави по сто̑ ки̑ла — ко̀је до̀бро је̏ду. [6] Павлиш [1]# Ако је до̀бра ма̏тица и до̀бра па̏ша, о̀на за два́десет чѐтир са̑та снѐсе̄ пе̑т и̏ља̄да ја́ја. [7] Деспотово Моровић Сремски Карловци Жедник Каћ Гардиновци Ђала [1]
  5. Dòbra mȁtica je kad se rȏj dòbro mnòžī, dòsta mȅda ȉmā u kȍšnici, vȉše dònose ránu nego što légū. Кукујевци [1]# Здра̏во је до̏бар ме̑д, леко̀вит. [6] Меленци [1]
  6. Ȗlje se ìscēdi iz tȏg cùncukreta i tȇ pògače onda su za mȃrvu, s otȋm se rȃni mȃrva, tȏ je zdrȁvo dòbra rána za mȃrvu. [6] [5] Зрењанин Госпођинци Фаркаждин [1]# Ѝмали смо ко̏ст на̏ве̄к до̏бар. [6] Србобран [1]# Ту̑ су Ср́бљи о̏ндак осво̀јили о̏д ата̄ра па до̏бар ко̏ма̄д [земље] го̑рњом бре́гу. [6] Сента [1]
  7. Tȏ je nȅka tráva što rá ste ȕ proleće, náročito u vinȍgradu di je dòbra zèmlja. [6] Павлиш [1]# До̏ста су ду̏гачке, до̀бре ће би̏ти. [5] Итебеј [1]
  8. Ȕvek si móro ìmati ù kuću sìkiru vȅliku i nȏž dȍbar. [5] Фаркаждин [1]# Са до̀брӣм сам прѐлазила, ни́сам би́ла о̀дличан. Бачинци [1]# Испа̏дне не̏ка ре̑ч од жара́ча, та̏ко од ша́ле, па ма̏ло и преко ку̑ма, ако је до̀бра ку́ма, преко ку́ме. Јасеново [1]# Вѝноград у̀зоремо до̀бро. [6] [5] Ченеј Лаћарак Нови Сад Итебеј Ботош Фаркаждин [1]
  9. Pȓvo mȏrate uzòrati dòbro, dubòko — i dváput. [6] Сомбор [1]# Е̏ сад, дѐво̄јке ако су ма̏ло за̀каснӣле, бо̀гами, не проведе́ду се до̀бро ко̀т куће. Кула [1]
  10. Dòbrō e bílo. [6] [8] Падеј Србобран [1]# До̀бро̏ су рођа́вали. [8] Фаркаждин [1]# Шу̑нке и ове̑ крмана́дле, то се ста̏ви у бу̏ре и то се посо̏ли до́бро. Избиште [1]
  11. Jȃ sam s volȍvi tȑgovo, ránio dóbro. [6] Павлиш [1]# Кад се др̏жао пло̏доре̄д, ро̀дило је до̀бро. [6] Голубинци [1]
  12. Trȅće [grožđe] dȏđe pròkopac — dòbro ròdi i dòbro nàpreduje, rásti. Врдник [1]
  13. Ȏn se dòbro nàjo. [5] Башаид Итебеј Фаркаждин [1]# У̏ве̄к ѝмали смо здра̏во до̀бро свѐга̄. Бачинци [1]# Јеси до̀бро нау̀чила?. [5] Башаид [1]
  14. Svȅ sam jȃ dòbro ùčijo — gùtō sam. [6] Рума [1]# Ја̑ сам то̑ за̀памтио здра̏во до̀бро. [6] [5] Перлез Томашевац [1]
  15. Svȁki ònāj národ kòji žívi vȉše vékōva na jèdnōj grȕdvi zèmlje ȏn njȗ dòbro poznȃje. [6] Голубинци [1]# Ка̏ко ма́лко је̑м ви̏ше, о̏ма ни́ ми до̀бро, сто̀ма̄к ми та̀ко те́жак. [6] [8] [5] Зрењанин Српска Црња Санад Падеј Ново Милошево Башаид Итебеј Неузина Томашевац Перлез Фаркаждин Црепаја [1]# Сна̏ја, зна̏ш да ни́ ми до́бро. Вршац [1]# С Маџа́рима смо до̀бро жи́вили, ко и бра̏ћа. [6] Србобран [1]
  16. Mȏj òtac je zdrȁvo dòbro žívijo s njíme. [6] Панчево [1]# Ми̑ се до̀бро жи́вимо. [5] Нови Бечеј [1]
  17. Dòbrō se žívimo. [6] [8] [5] Сефкерин Башаид Итебеј Ботош [1]# Ту̑ [у војсци] сам прове̏о до̏бро пошто сам би̏о по̏слушан и вре́дан. [6] Јасеново [1]# Ако мо́гу то̏га да̑на, до́бро. [8] Избиште Српска Црња [1]# И ми̑ се до̀бро прову́кли. Товаришево [1]


Изведене речи:

  1. dòbro [1]


Изрази:

  1. komp dobrȉji. — Dȅda je bȉo prȅ dobrȉji, a sȁd je starȉji pa je mȁlo vȉše zȁo ("Dȅda je bȉo prȅ dobrȉji, a sȁd je starȉji pa je mȁlo vȉše zȁo"). Павлиш [1]
  2. [1]
  3. [1]
  4. sup najdobro Крашово [1]
  5. ni čakšire na njemu ne stoje dobro ("veoma loš čovek"). Сомбор [1]
  6. ˜ da ide po smrt ("biti loš, nekoristan"). [1]
  7. dobro čini idobru se nadaj [1]
  8. čini ˜ i ne kaj se, čini zlo, nadaj se Сомбор [1]
  9. prost i ˜ su braća ("isto se piše i dobroj i lošoj osobi"). [1]
  10. ˜ ko lebac ("dobrodušan"). Јасеново Црвена Црква Ченеј [1]
  11. džabe je i sirće dobro ("sve je dobro kad je badava, besplatno"). Сомбор [1]
  12. dobro radi idobru se nadaj [1]
  13. držati sedobro ("biti dobrog telesnog zdravlja (o starijim osobama)"; "Naš deda se dobro drži još!"). Ново Милошево [1]
  14. kad nȇma kȉše, dòbra je i ròsa ("kad se nema ono što se želi, dobro je i ono što se ima"). Ново Милошево [1]
  15. ˜ je od kòga je! ("kada neko ima pozitivne osobine a roditelji su mu (ili preci) nepošteni, nečasni"). Ново Милошево [1]
  16. ˜ ko ˜ dan Јасеново [1]
  17. i za dòbro se pcȅto žȁli, a nèkmoli za kȑšćenu dȗšu ("kaže se kada nastrada dobar čovek"). Фаркаждин [1]
  18. Deliti dobro i zlo ("zajednički podnositi sve"). Ново Милошево [1]
  19. ˜ ko crepajački rezanci. — Al je dobar ko crepajački rezanci ("Al je dobar ko crepajački rezanci"). [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 1,64 1,65 1,66 1,67 1,68 1,69 1,70 1,71 1,72 1,73 1,74 1,75 1,76 1,77 1,78 1,79 1,80 1,81 1,82 1,83 1,84 1,85 1,86 1,87 1,88 1,89 1,90 1,91 1,92 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  3. ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  4. ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 63.
  5. ↑ 5,00 5,01 5,02 5,03 5,04 5,05 5,06 5,07 5,08 5,09 5,10 5,11 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 291. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  6. ↑ 6,00 6,01 6,02 6,03 6,04 6,05 6,06 6,07 6,08 6,09 6,10 6,11 6,12 6,13 6,14 6,15 6,16 6,17 6,18 6,19 6,20 6,21 6,22 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 183, 186. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  7. ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  8. ↑ 8,0 8,1 8,2 8,3 8,4 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 152. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=dobara&oldid=399555”