добара

добара

добара (српски, lat. dobara)[уреди]

Придев[уреди]

добара -а, -о, прид.

Категорије: об. паст.об. паст.


Значења:

  1. Који је позитивних особина, човечан. [1]
  2. Који се понаша узорно. [1]
  3. (о животињама) који се истиче неком способношћу. [1]
  4. Матица која уредно полаже јаја. [1]
  5. Исто. [2] Јамена Моровић Гибарац Сремска Рача Вишњићево Бачинци Моловин Сот Кукујевци Ердевик Мартинци Черевић Шуљам Кленак Вогањ Јарак Јазак Врдник Хртковци Лежимир Свилош Платичево Грабовци Сремска Каменица Нерадин Мали Радинци Огар Крушедол Марадик Прхово Голубинци Карловчић Купиново Крчедин Војка Нови Сланкамен Бољевци Батајница Белегиш Сурчин Госпођинци Футог Итебеј Опово[1]
  6. Крава која даје доста млека. Бачка Паланка[1]
  7. Квалитетан. [1]
  8. Укусан, хранљив (о јелу и пићу). [1]
  9. Плодан, погодан за обраду. [1]
  10. Година богата плодовима, усевом. [3] Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Мошорин Ковиљ Тител[1]
  11. Исто. Вршац[1]
  12. Погодан за употребу. [1]
  13. У устаљеним изразима који значе поздраве (често без акцента). [1]
  14. Као описна оцена у школи. [1]
  15. (само о женама) згодна, лепа. [1]
  16. Заједнички подносити све. Ново Милошево[1]
  17. Како треба, на добар начин. [4] Крашово[1]
  18. Пријатно, угодно. [1]
  19. Обилно, богато. [1]
  20. Много. [1]
  21. У пуној мери, у високом степену, веома. [1]
  22. Савесно, са свом пажњом. [1]
  23. Подробно, сасвим. [1]
  24. Као одредба физичког или здравственог стања субјекта. [1]
  25. У нормалним или пријатељским односима. [1]
  26. Када се указује на повољне животне прилике: удобно, без неприлика. [1]
  27. Када се указује на повољан положај у некој организацији. [1]
  28. Када се исказује пристајање на нешто: у реду. [1]
  29. Када се указује на повољан исход неке радње: срећно. [1]

Примери:

  1. Та̀ко је би̏о до̏бар та̑ј, мла̀дӣћ је би̏о, о̏н је би̏о у̀читељ. [5] Велики Гај Ђурђево Каћ Ново Милошево Итебеј [1]
  2. Јѐда̄н је би̏о Ба̑тор, та̏ј је би̏о ја̑к и до̏бар, ја̑к за два̑, и по̏слӯшан и до̏бар. Товаришево [1]# Ѝмао је до́бра дру̑га. [6] Вршац Павлиш [1]# До̀бри су ми, до̀бро у̏чу, слу̏шаду ме и не̑ да ме секѝру. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]# Оду̏век је би̏о до̏бар. Избиште [1]# По̀враза је ко̀ја је до̀бра кра̏ва, о̏ћеш да о̀ставиш за при́плод; а о̏нда ћеш да је не̏гујеш, да је о̀дра̄ниш као што тре̏ба. [7] Зрењанин [1]
  3. Кра̏ву смо му̏зили до̀бру и пра̏вили смо и кѝсела мле́ка, си̏реве у ка̏чице. [8] Сента [1]
  4. За̀то смо је во̀лели (ке́ру) што је би́ла до̀бра ло̑вкиња. [9] [10] Фаркаждин Томашевац [1]# Мангу̀љица је до́бра за̀то што се мо̏же мла́да ура́нити, мо̏же би̏ти од се̏дам о̏сам месе́ци да о̀прави по сто̑ ки̑ла — ко̀је до̀бро је̏ду. [11] Павлиш [1]# Ако је до̀бра ма̏тица и до̀бра па̏ша, о̀на за два́десет чѐтир са̑та снѐсе̄ пе̑т и̏ља̄да ја́ја. [12] Деспотово Моровић Сремски Карловци Жедник Каћ Гардиновци Ђала [1]
  5. До̀бра ма̏тица је кад се ро̑ј до̀бро мно̀жӣ, до̀ста ме̏да и̏ма̄ у ко̏шници, ви̏ше до̀носе ра́ну него што ле́гӯ. Кукујевци [1]# Здра̏во је до̏бар ме̑д, леко̀вит. [13] Меленци [1]
  6. У̑ље се ѝсце̄ди из то̑г цу̀нцукрета и те̑ по̀гаче онда су за ма̑рву, с оти̑м се ра̑ни ма̑рва, то̑ је здра̏во до̀бра ра́на за ма̑рву. [14] [15] Зрењанин Госпођинци Фаркаждин [1]# Ѝмали смо ко̏ст на̏ве̄к до̏бар. [16] Србобран [1]# Ту̑ су Ср́бљи о̏ндак осво̀јили о̏д ата̄ра па до̏бар ко̏ма̄д [земље] го̑рњом бре́гу. [17] Сента [1]
  7. То̑ је не̏ка тра́ва што ра́ сте у̏ пролеће, на́рочито у вино̏граду ди је до̀бра зѐмља. [11] Павлиш [1]# До̏ста су ду̏гачке, до̀бре ће би̏ти. [18] Итебеј [1]
  8. У̏век си мо́ро ѝмати у̀ кућу сѝкиру ве̏лику и но̑ж до̏бар. [19] Фаркаждин [1]# Са до̀брӣм сам прѐлазила, ни́сам би́ла о̀дличан. Бачинци [1]# Испа̏дне не̏ка ре̑ч од жара́ча, та̏ко од ша́ле, па ма̏ло и преко ку̑ма, ако је до̀бра ку́ма, преко ку́ме. Јасеново [1]# Вѝноград у̀зоремо до̀бро. [20] [21] Ченеј Лаћарак Нови Сад Итебеј Ботош Фаркаждин [1]
  9. Пр̑во мо̑рате узо̀рати до̀бро, дубо̀ко — и два́пут. [22] Сомбор [1]# Е̏ сад, дѐво̄јке ако су ма̏ло за̀каснӣле, бо̀гами, не проведе́ду се до̀бро ко̀т куће. Кула [1]
  10. До̀бро̄ е би́ло. [23] [24] Падеј Србобран [1]# До̀бро̏ су рођа́вали. [25] Фаркаждин [1]# Шу̑нке и ове̑ крмана́дле, то се ста̏ви у бу̏ре и то се посо̏ли до́бро. Избиште [1]
  11. Ја̑ сам с воло̏ви тр̏гово, ра́нио до́бро. [26] Павлиш [1]# Кад се др̏жао пло̏доре̄д, ро̀дило је до̀бро. [27] Голубинци [1]
  12. Тре̏ће [грожђе] до̑ђе про̀копац — до̀бро ро̀ди и до̀бро на̀предује, ра́сти. Врдник [1]
  13. О̑н се до̀бро на̀јо. [28] Башаид Итебеј Фаркаждин [1]# У̏ве̄к ѝмали смо здра̏во до̀бро свѐга̄. Бачинци [1]# Јеси до̀бро нау̀чила?. [29] Башаид [1]
  14. Све̏ сам ја̑ до̀бро у̀чијо — гу̀то̄ сам. [30] Рума [1]# Ја̑ сам то̑ за̀памтио здра̏во до̀бро. [31] [32] Перлез Томашевац [1]
  15. Сва̏ки о̀на̄ј на́род ко̀ји жи́ви ви̏ше ве́ко̄ва на јѐдно̄ј гру̏дви зѐмље о̑н њу̑ до̀бро позна̑је. [33] Голубинци [1]># Ка̏ко ма́лко је̑м ви̏ше, о̏ма ни́ ми до̀бро, сто̀ма̄к ми та̀ко те́жак. [34] [24] [29] Зрењанин Српска Црња Санад Падеј Ново Милошево Башаид Итебеј Неузина Томашевац Перлез Фаркаждин Црепаја [1]# Сна̏ја, зна̏ш да ни́ ми до́бро. Вршац [1]# С Маџа́рима смо до̀бро жи́вили, ко и бра̏ћа. [16] Србобран [1]
  16. Мо̑ј о̀тац је здра̏во до̀бро жи́вијо с њи́ме. [35] Панчево [1]# Ми̑ се до̀бро жи́вимо. [29] Нови Бечеј [1]
  17. До̀бро̄ се жи́вимо. [36] [37] [38] Сефкерин Башаид Итебеј Ботош [1]# Ту̑ [у војсци] сам прове̏о до̏бро пошто сам би̏о по̏слушан и вре́дан. [39] Јасеново [1]# Ако мо́гу то̏га да̑на, до́бро. [40] Избиште Српска Црња [1]# И ми̑ се до̀бро прову́кли. Товаришево [1]


Изведене речи:

  1. до̀бро [1]


Изрази:

  1. комп добри̏ји. — Де̏да је би̏о пре̏ добри̏ји, а са̏д је стари̏ји па је ма̏ло ви̏ше за̏о ("Де̏да је би̏о пре̏ добри̏ји, а са̏д је стари̏ји па је ма̏ло ви̏ше за̏о"). Павлиш [1]
  2. [1]
  3. [1]
  4. суп најдобро Крашово [1]
  5. ни чакшире на њему не стоје добро ("веома лош човек"). Сомбор [1]
  6. ˜ да иде по смрт ("бити лош, некористан"). [1]
  7. добро чини идобру се надај [1]
  8. чини ˜ и не кај се, чини зло, надај се Сомбор [1]
  9. прост и ˜ су браћа ("исто се пише и доброј и лошој особи"). [1]
  10. ˜ ко лебац ("добродушан"). Јасеново Црвена Црква Ченеј [1]
  11. џабе је и сирће добро ("све је добро кад је бадава, бесплатно"). Сомбор [1]
  12. добро ради идобру се надај [1]
  13. држати седобро ("бити доброг телесног здравља (о старијим особама)"; "Наш деда се добро држи још!"). Ново Милошево [1]
  14. кад не̑ма ки̏ше, до̀бра је и ро̀са ("кад се нема оно што се жели, добро је и оно што се има"). Ново Милошево [1]
  15. ˜ је од ко̀га је! ("када неко има позитивне особине а родитељи су му (или преци) непоштени, нечасни"). Ново Милошево [1]
  16. ˜ ко ˜ дан Јасеново [1]
  17. и за до̀бро се пце̏то жа̏ли, а нѐкмоли за кр̏шћену ду̑шу ("каже се када настрада добар човек"). Фаркаждин [1]
  18. Делити добро и зло ("заједнички подносити све"). Ново Милошево [1]
  19. ˜ ко црепајачки резанци. — Ал је добар ко црепајачки резанци ("Ал је добар ко црепајачки резанци"). [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 1,64 1,65 1,66 1,67 1,68 1,69 1,70 1,71 1,72 1,73 1,74 1,75 1,76 1,77 1,78 1,79 1,80 1,81 1,82 1,83 1,84 1,85 1,86 1,87 1,88 1,89 1,90 1,91 1,92 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. ↑ Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  3. ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  4. ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 63.
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 291.
  6. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 183, 186.
  7. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 149.
  8. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 213.
  9. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 173.
  10. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 289.
  11. ↑ 11,0 11,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 184.
  12. ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  13. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 145.
  14. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 148, 261.
  15. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 43.
  16. ↑ 16,0 16,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 208.
  17. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 210.
  18. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 282.
  19. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 246.
  20. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 168, 171, 203, 278.
  21. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 283, 395.
  22. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 221.
  23. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 207.
  24. ↑ 24,0 24,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 152.
  25. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 69.
  26. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 180.
  27. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 260, 295.
  28. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 283, 403.
  29. ↑ 29,0 29,1 29,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 283.
  30. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 273.
  31. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 174.
  32. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 284.
  33. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 261.
  34. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 153.
  35. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 177.
  36. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 168.
  37. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 74.
  38. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 283, 284.
  39. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 186.
  40. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 74.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=добара&oldid=539289”