dȗž
dȗž
dȗž (српски, ћир. ду̑ж)[уреди]
Именица[уреди]
dȗž, ж
Значења:
- Mera za dužinu zemljišta (oko 400 m), njiva te dužine. [1]
- Ku ća ko ja je užom stra nom okrenuta prema ulici. [2] Бачинци Обреж Чортановци[1]
Примери:
- Tȏ je pȗt, òvo prèpada u òvu dȗž, òvo u ònu prȇko. [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] [11] [12] Панчево Лаћарак Пачир Сента Бечеј Надаљ Чуруг Турија Госпођинци Жабаљ Каћ Мошорин Нови Кнежевац Кикинда Мокрин Остојићево Ново Милошево Нови Бечеј Итебеј Тараш Орловат Фаркаждин Иланџа Избиште Јасеново Ченеј Иванда [1]
- Veće dužine se mere sa duži. Jedna obič na „duž” ima 400 metara ili 200 fati. [13] [1]
- Ȍnda tȗ imámo od sèla jèdnu dȗž, mȁlo vȉše, tu j[e] bȉo vìnograd. Дероње [1]# Ако је кућа на целом грунту, онда је обично грађена „по дуж”, тј. дужом страном је на улици. [14] [1]
- Ako nam je zdrȁvo dȕgačko, mȋ pȍla dȗži, i ȍman — tȏ nam je nȃjprva rádnja — mȏ ra da se poséče tulùzina, za pȗt. [15] Јаша Томић [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 164, 177, 210, 279.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Љиљана Недељков, Географски термини у Шајкашкој. — ЗФЛ, ХХХIV/1, 1991, 155—160, стр. 158.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 106, 175.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 72, 282, 525.
- ↑ Јован Ердељановић, Срби у Банату. Део 1, Насеља и становништво, Нови Сад (Матица српска), 1986, 385 стр, стр. 381.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 164.
- ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 116.
- ↑ Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 147.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 116.
- ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 89.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 164.