Pređi na sadržaj

dȗž

dȗž

dȗž (srpski, ćir. dȗž)

[uredi]

Imenica

[uredi]

dȗž, ž

Značenja:

  1. Mera za dužinu zemljišta (oko 400 m), njiva te dužine. [1]
  2. Ku ća ko ja je užom stra nom okrenuta prema ulici. [2] Bačinci Obrež Čortanovci[1]

Primeri:

  1. Tȏ je pȗt, òvo prèpada u òvu dȗž, òvo u ònu prȇko. [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] [11] [12] Pančevo Laćarak Pačir Senta Bečej Nadalj Čurug Turija Gospođinci Žabalj Kać Mošorin Novi Kneževac Kikinda Mokrin Ostojićevo Novo Miloševo Novi Bečej Itebej Taraš Orlovat Farkaždin Ilandža Izbište Jasenovo Čenej Ivanda [1]
  2. Veće dužine se mere sa duži. Jedna obič na „duž” ima 400 metara ili 200 fati. [13] [1]
  3. Ȍnda tȗ imámo od sèla jèdnu dȗž, mȁlo vȉše, tu j[e] bȉo vìnograd. Deronje [1]# Ako je kuća na celom gruntu, onda je obično građena „po duž”, tj. dužom stranom je na ulici. [14] [1]
  4. Ako nam je zdrȁvo dȕgačko, mȋ pȍla dȗži, i ȍman — tȏ nam je nȃjprva rádnja — mȏ ra da se poséče tulùzina, za pȗt. [15] Jaša Tomić [1]


Sinonimi:

  1. dužina [1]


Reference

[uredi]
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
  3. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 164, 177, 210, 279.
  4. ↑ Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
  5. ↑ Ljiljana Nedeljkov, Geografski termini u Šajkaškoj. — ZFL, HHHIV/1, 1991, 155—160, str. 158.
  6. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 106, 175.
  7. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 72, 282, 525.
  8. ↑ Jovan Erdeljanović, Srbi u Banatu. Deo 1, Naselja i stanovništvo, Novi Sad (Matica srpska), 1986, 385 str, str. 381.
  9. ↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 164.
  10. ↑ Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 116.
  11. ↑ Miroslav Nikolić, Neke osobine srpskog govora u Čipu kod Budimpešte. — JF, H£IH, knj. HII, 1993, 137—153, str. 147.
  12. ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  13. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 116.
  14. ↑ Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 89.
  15. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 164.

Napomene

[uredi]
Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=dȗž&oldid=530638”