ду̑ж

ду̑ж

ду̑ж (српски, lat. dȗž)[уреди]

Именица[уреди]

ду̑ж, ж

Значења:

  1. Мера за дужину земљишта (око 400 м), њива те дужине. [1]
  2. Ку ћа ко ја је ужом стра ном окренута према улици. [2] Бачинци Обреж Чортановци[1]

Примери:

  1. То̑ је пу̑т, о̀во прѐпада у о̀ву ду̑ж, о̀во у о̀ну пре̑ко. [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] [11] [12] Панчево Лаћарак Пачир Сента Бечеј Надаљ Чуруг Турија Госпођинци Жабаљ Каћ Мошорин Нови Кнежевац Кикинда Мокрин Остојићево Ново Милошево Нови Бечеј Итебеј Тараш Орловат Фаркаждин Иланџа Избиште Јасеново Ченеј Иванда [1]
  2. Веће дужине се мере са дужи. Једна обич на „дуж” има 400 метара или 200 фати. [13] [1]
  3. О̏нда ту̑ има́мо од сѐла јѐдну ду̑ж, ма̏ло ви̏ше, ту ј[е] би̏о вѝноград. Дероње [1]# Ако је кућа на целом грунту, онда је обично грађена „по дуж”, тј. дужом страном је на улици. [14] [1]
  4. Ако нам је здра̏во ду̏гачко, ми̑ по̏ла ду̑жи, и о̏ман — то̑ нам је на̑јпрва ра́дња — мо̑ ра да се посе́че тулу̀зина, за пу̑т. [15] Јаша Томић [1]


Синоними:

  1. дужина [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 164, 177, 210, 279.
  4. ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  5. ↑ Љиљана Недељков, Географски термини у Шајкашкој. — ЗФЛ, ХХХIV/1, 1991, 155—160, стр. 158.
  6. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 106, 175.
  7. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 72, 282, 525.
  8. ↑ Јован Ердељановић, Срби у Банату. Део 1, Насеља и становништво, Нови Сад (Матица српска), 1986, 385 стр, стр. 381.
  9. ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 164.
  10. ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 116.
  11. ↑ Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 147.
  12. ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  13. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 116.
  14. ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 89.
  15. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 164.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ду̑ж&oldid=530637”