dȅdov

dȅdov

dȅdov (српски, ћир. де̏дов)[уреди]

Придев[уреди]

dȅdov , , прид.

Облици:

  1. samo [1]

Примери:

  1. Da ideš u dedov kurac. Ђурђево [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]