bȁbica
bȁbica
bȁbica (српски, ћир. ба̏бица)[уреди]
Именица[уреди]
bȁbica, ж
Значења:
- Manji nakovanj za otkivanje kose. [1]
Примери:
- Pòneo je čakánac a bȁbicu níje, pa sȁda nè može da pòkuje kòsu. Бегеч [1]
- I ȍndak je bílo jèdno gvóžđe nàpraljeno. Tȏ se zválo bȁbica. Ùkucā se ȕ pānj. Nà tu bȁbicu mȅteš kȍsu i túčeš nùs krāj, ìskīvaš da bȕde nȃjtȁnja. Жабаљ [1]
- Čòvek òtkuje kòsu, čakánac, i mȅte je na bȁbicu pa kȕje, kad je òtkuje, ȍndak ȉma glȁdilo, kȁmen — òndak se s òtīm òštri. Томашевац Бачинци Лаћарак Суботица Пачир Мол Равно Село Футог Турија Надаљ Госпођинци Жабаљ Чуруг Каћ Нови Сад Ковиљ Ђурђево Тител Мошорин Ђала Нови Кнежевац Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Тараш Меленци Јаша Томић Неузина Бока Шурјан Иланџа Вршац Јасеново Ловра Иванда [1]
- Ȉma bȁbica sȑpska, ȉma bȁbica nèmačka. Sȑpska bȁbica je na kóčiću, ùdari se u zèmlji i tàko se kȕje (góre je gvóžđe pȕpčasto na kòje se kȕje). Ako se kȕje na sȑpsku bȁbicu, kòsa òstaje na kòsište (ne mȏra kòsa da se skȋda sa kȍsišteta). [2] Јаша Томић [1]
- Nèmačka bȁbica stòji na stòlicu (jedna dèbela nòga naprȇd i dvȇ nȁtrāg tȁnje i góre dàska da òbjaši kòsāč), i tȗ se sȅdne i kȕje se kòsa. Tȗ je rázlika izmed nèmačke bȁbice i sȑpske: što je sȑpska četvoroȕglasta, a nèmačka je tȁnja i šȉra. [2] Јаша Томић [1]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 166. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем