ба̏бица

ба̏бица

ба̏бица (српски, lat. bȁbica)[уреди]

Именица[уреди]

ба̏бица, ж

Значења:

  1. Мањи наковањ за откивање косе. [1]

Примери:

  1. По̀нео је чака́нац а ба̏бицу ни́је, па са̏да нѐ може да по̀кује ко̀су. Бегеч [1]
  2. И о̏ндак је би́ло јѐдно гво́жђе на̀праљено. То̑ се зва́ло ба̏бица. У̀куца̄ се у̏ па̄њ. На̀ ту ба̏бицу ме̏теш ко̏су и ту́чеш ну̀с кра̄ј, ѝскӣваш да бу̏де на̑јта̏ња. Жабаљ [1]
  3. Чо̀век о̀ткује ко̀су, чака́нац, и ме̏те је на ба̏бицу па ку̏је, кад је о̀ткује, о̏ндак и̏ма гла̏дило, ка̏мен — о̀ндак се с о̀тӣм о̀штри. Томашевац Бачинци Лаћарак Суботица Пачир Мол Равно Село Футог Турија Надаљ Госпођинци Жабаљ Чуруг Каћ Нови Сад Ковиљ Ђурђево Тител Мошорин Ђала Нови Кнежевац Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Тараш Меленци Јаша Томић Неузина Бока Шурјан Иланџа Вршац Јасеново Ловра Иванда [1]
  4. И̏ма ба̏бица ср̏пска, и̏ма ба̏бица нѐмачка. Ср̏пска ба̏бица је на ко́чићу, у̀дари се у зѐмљи и та̀ко се ку̏је (го́ре је гво́жђе пу̏пчасто на ко̀је се ку̏је). Ако се ку̏је на ср̏пску ба̏бицу, ко̀са о̀стаје на ко̀сиште (не мо̑ра ко̀са да се ски̑да са ко̏сиштета). [2] Јаша Томић [1]
  5. Нѐмачка ба̏бица сто̀ји на сто̀лицу (једна дѐбела но̀га напре̑д и две̑ на̏тра̄г та̏ње и го́ре да̀ска да о̀бјаши ко̀са̄ч), и ту̑ се се̏дне и ку̏је се ко̀са. Ту̑ је ра́злика измед нѐмачке ба̏бице и ср̏пске: што је ср̏пска четвороу̏гласта, а нѐмачка је та̏ња и ши̏ра. [3] Јаша Томић [1]


  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 166.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 167.