-inus

Латински

Алтернативни облици

• -ānus, -ēnus, -iānus, -ūnus

Етимологија

Од Пра-Италијански *-īnos, од Пра-Индо-Европски *-iHnos. Cognate with Ancient Greek -ινος (-inos) и Proto-Germanic *-īnaz.

Изговор

• (Classical) МФА^(кључ): /ˈiː.nus/, [ˈiː.nʊs]
• (Ecclesiastical) МФА^(кључ): /ˈi.nus/, [ˈiː.nus]

Суфикс

-īnus m (feminine -īna, neuter -īnum); прва/друга деклинација

1. Of or pertaining to; -ine; usually indicates a relationship of position, possession, or origin.

Корисне белешке

The suffix -īnus is added to a noun base (especially a proper noun) to form an adjective.

Примери:

‎collis (“hill”) + ‎-inus → ‎collīnus (“of the hills, growing on a hill”)

‎fungus (“mushroom, fungus”) + ‎-inus → ‎fungīnus (“of a mushroom”)

‎Liguria (“Liguria”) + ‎-inus → ‎Ligurīnus (“Ligurian”)

Синоними

• -ēnsis, -icus

Изведени термини

Категорија Латински речи са наставком -inus није пронађена

Descendants

• Catalan: -í
• English: -ine
• French: -in
• Galician: -ino

• Italian: -ino
• Portuguese: -ino, -inho
• Romanian: -in
• Spanish: -ino