مَلَكَ

Територија под управом Османског царства.

Корен: م ل ك*

Изговор:

DIN: malaka  

Аудио:

(датотека)

Значења:

1. поседовати
2. присвојити
3. заузети
4. стећи
5. владати
6. управљати
7. располагати
8. домоћи се
9. загосподарити

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
поседовати	يَمْلِكُ	مَلَكَ	1.
учинити власником	يُمَلِّكُ	مَلَّكَ	2.
/	/	/	3.
овластити	يُمْلِكُ	أَمْلَكَ	4.
присвојити	يَتَمَلَّكُ	تَمَلَّكَ	5.
обуздати се	يَتَمَالَكُ	تَمَالَكَ	6.
/	/	/	7.
присвојити, запосети	يَمْتَلِكُ	إِمْتَلَكَ	8.
/	/	/	9.
постати власник	يَسْتَمْلِكُ	إِسْتَمْلَكَ	10.

Порекло:

Потиче из протосемитског језика, од корена *malk-. Одговара хебрејском מֶלֶךְ (mélekh, „краљ“) и מָלַךְ (malákh, „владати“), као и арамејском מַלְכָּא (malkā, „краљ“) и מְלַךְ (m'laḵ, „владати“).

Примери:

.هُوَ يَمْلِكُ كُلَّ المَصَانِعَ فِي هَذِهِ المَدينَةِ

Он поседује све фабрике у овом граду.

Синоними:

• أَمَرَ - наређивати
• أَمَلَى - владати, наређивати

Супротне речи:

• عَبِدَ - служити, обожавати

Изреке и пословице:

.مَعَ ثَلاثَةٍ لا تَتَحَدَثْ بِصَراحَةٍ: مَعَ مَلِكٍ، مع شَخْصٍ مَريضٍ واِمْرَأَةٍ

Са тројицом се не сме причати отворено: са владаром, болесником и женом.

.مَلِّكْ ذا أَمْرٍ أَمْرَهُ

Свакоме дај оно што му припада.

Асоцијације:

• مَلِكٌ - краљ
• مَصْرَفٌ - банка
• بَنْكٌ - банка

Изведене речи:

• إِمْلاكٌ - женидба, венчање
• مالِكَةٌ - владарка, краљица
• مَلاكٌ - анђео
• مَلْكٌ - посед, својина, власништво
• مَمْلَكَةٌ - краљевина
• إِسْتِمْلَاكٌ - стицање, присвајање, запоседање
• إِمْتِلَاكٌ - посед, својина, власништво
• تَمَلُّكٌ - стицање, заузимање, запоседање
• تَمَلُّكِيٌّ - имовински
• مَالِكٌ - владар, господар
• مَالِكِيَّةٌ - маликитска шеријатско-правна школа
• مَلاكٌ - темељ, основа, база
• مَلَّاكٌ - власник, поседник
• مَلَاكَةٌ - посед, својина, власништво
• مَلَّاكِيٌّ - приватан
• مَلَّائِكِيٌّ - анђеоски
• مَلَائِكَةٌ - анђео
• مَلِكَانِ - краљ и краљица
• مِلْكٌ - својина, иметак, посед
• مَلَكَةٌ - својина, власништво, особина, краљевско достојанство, начин владања
• مَلِكَةٌ - краљица
• مَلِكَةُ الجَّمَالِ - краљица лепоте
• مَلِكَةُ النَّحْلِ - матица, пчелиња краљица
• مَلَكوتٌ - власт, суверенитет, краљевина, царство, небеско царство
• مَلَكِيٌّ - краљевски, конархијски,државни, грађански, цивилни
• مُلْكِيٌّ - имовински
• مُلُوكَة - власништво, посед, својина
• مُلُوكِيٌّ - владарски, краљевски
• مُلُوكِيَّةٌ - краљевство, краљевина, монархија
• مَلِيكٌ - власник, владар, господар, краљ
• مَلِيكَةٌ - власница, краљица, владарка
• مَمْلَكَةٌ - краљевина, царство
• مَمْلَكَةُ الحَيَوَانِ - животињско царство

Сродни чланци са Википедије:

مَلَكَ

Преводи

Енглески: [1] possess ☞en Италијански: [1] possedere ☞it Немачки: [1] besitzen ☞de Шпански: [1] poseer ☞es Француски: [1] posséder ☞fr Фински: [1] omistaa ☞fi Грчки: [1] έχω ☞el

Руски: [1] обладать ☞ru Португалски: [1] possuir ☞pt Македонски: [1] поседува ☞mk Српски: [1] поседовати ☞sr Мађарски: [1] birtokol ☞hu Бугарски: [1] владея ☞bg Кинески: [1] 拥有 ☞zh

Конјугација глагола مَلَكَ (malaka) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						مَالِكٌ‎ (mālikun) (mālikun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَمْلُوكٌ‎ (mamlūkun) (mamlūkun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	مَلَكْتُ‎ (malaktu) (malaktu)	مَلَكْتَ‎ (malakta) (malakta)	مَلَكَ (malaka)		مَلَكْتُمَا‎ (malaktumā) (malaktumā)	مَلَكَا‎ (malakā) (malakā)		مَلَكْنَا‎ (malaknā) (malaknā)	مَلَكْتُمْ‎ (malaktum) (malaktum)	مَلَكُوا‎ (malakū) (malakū)
	f		مَلَكْتِ‎ (malakti) (malakti)	مَلَكَتْ‎ (malakat) (malakat)			مَلَكَتَا‎ (malakatā) (malakatā)			مَلَكْتُنَّ‎ (malaktunna) (malaktunna)	مَلَكْنَ‎ (malakna) (malakna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَمْلِكُ‎ (ʾamliku) (ʾamliku)	تَمْلِكُ‎ (tamliku) (tamliku)	يَمْلِكُ‎ (yamliku) (yamliku)		تَمْلِكَانِ‎ (tamlikāni) (tamlikāni)	يَمْلِكَانِ‎ (yamlikāni) (yamlikāni)		نَمْلِكُ‎ (namliku) (namliku)	تَمْلِكُونَ‎ (tamlikūna) (tamlikūna)	يَمْلِكُونَ‎ (yamlikūna) (yamlikūna)
	f		تَمْلِكِينَ‎ (tamlikīna) (tamlikīna)	تَمْلِكُ‎ (tamliku) (tamliku)			تَمْلِكَانِ‎ (tamlikāni) (tamlikāni)			تَمْلِكْنَ‎ (tamlikna) (tamlikna)	يَمْلِكْنَ‎ (yamlikna) (yamlikna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَمْلِكَ‎ (ʾamlika) (ʾamlika)	تَمْلِكَ‎ (tamlika) (tamlika)	يَمْلِكَ‎ (yamlika) (yamlika)		تَمْلِكَا‎ (tamlikā) (tamlikā)	يَمْلِكَا‎ (yamlikā) (yamlikā)		نَمْلِكَ‎ (namlika) (namlika)	تَمْلِكُوا‎ (tamlikū) (tamlikū)	يَمْلِكُوا‎ (yamlikū) (yamlikū)
	f		تَمْلِكِي‎ (tamlikī) (tamlikī)	تَمْلِكَ‎ (tamlika) (tamlika)			تَمْلِكَا‎ (tamlikā) (tamlikā)			تَمْلِكْنَ‎ (tamlikna) (tamlikna)	يَمْلِكْنَ‎ (yamlikna) (yamlikna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَمْلِكْ‎ (ʾamlik) (ʾamlik)	تَمْلِكْ‎ (tamlik) (tamlik)	يَمْلِكْ‎ (yamlik) (yamlik)		تَمْلِكَا‎ (tamlikā) (tamlikā)	يَمْلِكَا‎ (yamlikā) (yamlikā)		نَمْلِكْ‎ (namlik) (namlik)	تَمْلِكُوا‎ (tamlikū) (tamlikū)	يَمْلِكُوا‎ (yamlikū) (yamlikū)
	f		تَمْلِكِي‎ (tamlikī) (tamlikī)	تَمْلِكْ‎ (tamlik) (tamlik)			تَمْلِكَا‎ (tamlikā) (tamlikā)			تَمْلِكْنَ‎ (tamlikna) (tamlikna)	يَمْلِكْنَ‎ (yamlikna) (yamlikna)
императив الأمر	m		اِمْلِكْ‎ (imlik) (imlik)			اِمْلِكَا‎ (imlikā) (imlikā)				اِمْلِكُوا‎ (imlikū) (imlikū)
	f		اِمْلِكِي‎ (imlikī) (imlikī)							اِمْلِكْنَ‎ (imlikna) (imlikna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	مُلِكْتُ‎ (muliktu) (muliktu)	مُلِكْتَ‎ (mulikta) (mulikta)	مُلِكَ (mulika)		مُلِكْتُمَا‎ (muliktumā) (muliktumā)	مُلِكَا‎ (mulikā) (mulikā)		مُلِكْنَا‎ (muliknā) (muliknā)	مُلِكْتُمْ‎ (muliktum) (muliktum)	مُلِكُوا‎ (mulikū) (mulikū)
	f		مُلِكْتِ‎ (mulikti) (mulikti)	مُلِكَتْ‎ (mulikat) (mulikat)			مُلِكَتَا‎ (mulikatā) (mulikatā)			مُلِكْتُنَّ‎ (muliktunna) (muliktunna)	مُلِكْنَ‎ (mulikna) (mulikna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُمْلَكُ‎ (ʾumlaku) (ʾumlaku)	تُمْلَكُ‎ (tumlaku) (tumlaku)	يُمْلَكُ‎ (yumlaku) (yumlaku)		تُمْلَكَانِ‎ (tumlakāni) (tumlakāni)	يُمْلَكَانِ‎ (yumlakāni) (yumlakāni)		نُمْلَكُ‎ (numlaku) (numlaku)	تُمْلَكُونَ‎ (tumlakūna) (tumlakūna)	يُمْلَكُونَ‎ (yumlakūna) (yumlakūna)
	f		تُمْلَكِينَ‎ (tumlakīna) (tumlakīna)	تُمْلَكُ‎ (tumlaku) (tumlaku)			تُمْلَكَانِ‎ (tumlakāni) (tumlakāni)			تُمْلَكْنَ‎ (tumlakna) (tumlakna)	يُمْلَكْنَ‎ (yumlakna) (yumlakna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُمْلَكَ‎ (ʾumlaka) (ʾumlaka)	تُمْلَكَ‎ (tumlaka) (tumlaka)	يُمْلَكَ‎ (yumlaka) (yumlaka)		تُمْلَكَا‎ (tumlakā) (tumlakā)	يُمْلَكَا‎ (yumlakā) (yumlakā)		نُمْلَكَ‎ (numlaka) (numlaka)	تُمْلَكُوا‎ (tumlakū) (tumlakū)	يُمْلَكُوا‎ (yumlakū) (yumlakū)
	f		تُمْلَكِي‎ (tumlakī) (tumlakī)	تُمْلَكَ‎ (tumlaka) (tumlaka)			تُمْلَكَا‎ (tumlakā) (tumlakā)			تُمْلَكْنَ‎ (tumlakna) (tumlakna)	يُمْلَكْنَ‎ (yumlakna) (yumlakna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُمْلَكْ‎ (ʾumlak) (ʾumlak)	تُمْلَكْ‎ (tumlak) (tumlak)	يُمْلَكْ‎ (yumlak) (yumlak)		تُمْلَكَا‎ (tumlakā) (tumlakā)	يُمْلَكَا‎ (yumlakā) (yumlakā)		نُمْلَكْ‎ (numlak) (numlak)	تُمْلَكُوا‎ (tumlakū) (tumlakū)	يُمْلَكُوا‎ (yumlakū) (yumlakū)
	f		تُمْلَكِي‎ (tumlakī) (tumlakī)	تُمْلَكْ‎ (tumlak) (tumlak)			تُمْلَكَا‎ (tumlakā) (tumlakā)			تُمْلَكْنَ‎ (tumlakna) (tumlakna)	يُمْلَكْنَ‎ (yumlakna) (yumlakna)