عَدَلَ
Изглед
Изговор:
Значења:
- исправити
- изједначи(ва)ти
Примери:
- .إِعْدَلْ الخَطَأَ قَبْلَ فَوَاتِ الأَوانِ
- Исправи грешку док није прекасно.
Синоними:
Значење | Имперфекат | Перфекат | Глаголска врста |
---|---|---|---|
исправити | يَعْدِلُ | عَدَلَ | 1. |
исправити | يُعَدِّلُ | عَدَّلَ | 2. |
изједначити се с | يُعَادِلُ | عَادَلَ | 3. |
исправити | يُعْدِلُ | أَعْدَلَ | 4. |
променити се | يَتَعَدَّلُ | تَعَدَّلَ | 5. |
бити међусобно у равнотежи | يَتَعَادَلُ | تَعَادَلَ | 6. |
бити исправљен | يَنْعَدِلُ | إِنْعَدَلَ | 7. |
бити равномеран | يَعْتَدِلُ | إِعْتَدَلَ | 8. |
/ | / | / | 9. |
замолити да напише | يَسْتَعْدِلُ | إِسْتَعْدَلَ | 10. |
Супротне речи:
Изреке и пословице:
- .يَعْدِلُكَ الصَّديقُ الحَقيقِيُّ عِنْدَما يُخْطِئُ
- Прави пријатељ те исправља када грешиш.
Асоцијације:
Изведене речи:
- إِعْتِدالٌ - симетрија, складност, правост
- تَعْديلٌ - исправљање
- عادِلٌ - праведан, правичан
- عَدالَةٌ - праведност, непристрасност
- عَدْلٌ - правда, поштење, честитост
- عُدَلَةٌ - веродостојан
- مُعادِلٌ - раван, једнак, дорастао
- مُعْتَدِلٌ - складан, сразмеран
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
[уреди]
|
|
Конјугација глагола عَدَلَ (ʿadala) — Прва глаголска врста
глаголска именица المصدر |
||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
партицип активни اسم الفاعل |
عَادِلٌ (ʿādilun) (ʿādilun) | |||||||||||
партицип пасивни اسم المفعول |
مَعْدُولٌ (maʿdūlun) (maʿdūlun) | |||||||||||
актив الفعل المعلوم | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | عَدَلْتُ (ʿadaltu) (ʿadaltu) |
عَدَلْتَ (ʿadalta) (ʿadalta) |
عَدَلَ (ʿadala) |
عَدَلْتُمَا (ʿadaltumā) (ʿadaltumā) |
عَدَلَا (ʿadalā) (ʿadalā) |
عَدَلْنَا (ʿadalnā) (ʿadalnā) |
عَدَلْتُمْ (ʿadaltum) (ʿadaltum) |
عَدَلُوا (ʿadalū) (ʿadalū) | |||
f | عَدَلْتِ (ʿadalti) (ʿadalti) |
عَدَلَتْ (ʿadalat) (ʿadalat) |
عَدَلَتَا (ʿadalatā) (ʿadalatā) |
عَدَلْتُنَّ (ʿadaltunna) (ʿadaltunna) |
عَدَلْنَ (ʿadalna) (ʿadalna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أَعْدِلُ (ʾaʿdilu) (ʾaʿdilu) |
تَعْدِلُ (taʿdilu) (taʿdilu) |
يَعْدِلُ (yaʿdilu) (yaʿdilu) |
تَعْدِلَانِ (taʿdilāni) (taʿdilāni) |
يَعْدِلَانِ (yaʿdilāni) (yaʿdilāni) |
نَعْدِلُ (naʿdilu) (naʿdilu) |
تَعْدِلُونَ (taʿdilūna) (taʿdilūna) |
يَعْدِلُونَ (yaʿdilūna) (yaʿdilūna) | |||
f | تَعْدِلِينَ (taʿdilīna) (taʿdilīna) |
تَعْدِلُ (taʿdilu) (taʿdilu) |
تَعْدِلَانِ (taʿdilāni) (taʿdilāni) |
تَعْدِلْنَ (taʿdilna) (taʿdilna) |
يَعْدِلْنَ (yaʿdilna) (yaʿdilna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أَعْدِلَ (ʾaʿdila) (ʾaʿdila) |
تَعْدِلَ (taʿdila) (taʿdila) |
يَعْدِلَ (yaʿdila) (yaʿdila) |
تَعْدِلَا (taʿdilā) (taʿdilā) |
يَعْدِلَا (yaʿdilā) (yaʿdilā) |
نَعْدِلَ (naʿdila) (naʿdila) |
تَعْدِلُوا (taʿdilū) (taʿdilū) |
يَعْدِلُوا (yaʿdilū) (yaʿdilū) | |||
f | تَعْدِلِي (taʿdilī) (taʿdilī) |
تَعْدِلَ (taʿdila) (taʿdila) |
تَعْدِلَا (taʿdilā) (taʿdilā) |
تَعْدِلْنَ (taʿdilna) (taʿdilna) |
يَعْدِلْنَ (yaʿdilna) (yaʿdilna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أَعْدِلْ (ʾaʿdil) (ʾaʿdil) |
تَعْدِلْ (taʿdil) (taʿdil) |
يَعْدِلْ (yaʿdil) (yaʿdil) |
تَعْدِلَا (taʿdilā) (taʿdilā) |
يَعْدِلَا (yaʿdilā) (yaʿdilā) |
نَعْدِلْ (naʿdil) (naʿdil) |
تَعْدِلُوا (taʿdilū) (taʿdilū) |
يَعْدِلُوا (yaʿdilū) (yaʿdilū) | |||
f | تَعْدِلِي (taʿdilī) (taʿdilī) |
تَعْدِلْ (taʿdil) (taʿdil) |
تَعْدِلَا (taʿdilā) (taʿdilā) |
تَعْدِلْنَ (taʿdilna) (taʿdilna) |
يَعْدِلْنَ (yaʿdilna) (yaʿdilna) | |||||||
императив الأمر |
m | اِعْدِلْ (iʿdil) (iʿdil) |
اِعْدِلَا (iʿdilā) (iʿdilā) |
اِعْدِلُوا (iʿdilū) (iʿdilū) |
||||||||
f | اِعْدِلِي (iʿdilī) (iʿdilī) |
اِعْدِلْنَ (iʿdilna) (iʿdilna) | ||||||||||
пасив الفعل المجهول | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | عُدِلْتُ (ʿudiltu) (ʿudiltu) |
عُدِلْتَ (ʿudilta) (ʿudilta) |
عُدِلَ (ʿudila) |
عُدِلْتُمَا (ʿudiltumā) (ʿudiltumā) |
عُدِلَا (ʿudilā) (ʿudilā) |
عُدِلْنَا (ʿudilnā) (ʿudilnā) |
عُدِلْتُمْ (ʿudiltum) (ʿudiltum) |
عُدِلُوا (ʿudilū) (ʿudilū) | |||
f | عُدِلْتِ (ʿudilti) (ʿudilti) |
عُدِلَتْ (ʿudilat) (ʿudilat) |
عُدِلَتَا (ʿudilatā) (ʿudilatā) |
عُدِلْتُنَّ (ʿudiltunna) (ʿudiltunna) |
عُدِلْنَ (ʿudilna) (ʿudilna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أُعْدَلُ (ʾuʿdalu) (ʾuʿdalu) |
تُعْدَلُ (tuʿdalu) (tuʿdalu) |
يُعْدَلُ (yuʿdalu) (yuʿdalu) |
تُعْدَلَانِ (tuʿdalāni) (tuʿdalāni) |
يُعْدَلَانِ (yuʿdalāni) (yuʿdalāni) |
نُعْدَلُ (nuʿdalu) (nuʿdalu) |
تُعْدَلُونَ (tuʿdalūna) (tuʿdalūna) |
يُعْدَلُونَ (yuʿdalūna) (yuʿdalūna) | |||
f | تُعْدَلِينَ (tuʿdalīna) (tuʿdalīna) |
تُعْدَلُ (tuʿdalu) (tuʿdalu) |
تُعْدَلَانِ (tuʿdalāni) (tuʿdalāni) |
تُعْدَلْنَ (tuʿdalna) (tuʿdalna) |
يُعْدَلْنَ (yuʿdalna) (yuʿdalna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أُعْدَلَ (ʾuʿdala) (ʾuʿdala) |
تُعْدَلَ (tuʿdala) (tuʿdala) |
يُعْدَلَ (yuʿdala) (yuʿdala) |
تُعْدَلَا (tuʿdalā) (tuʿdalā) |
يُعْدَلَا (yuʿdalā) (yuʿdalā) |
نُعْدَلَ (nuʿdala) (nuʿdala) |
تُعْدَلُوا (tuʿdalū) (tuʿdalū) |
يُعْدَلُوا (yuʿdalū) (yuʿdalū) | |||
f | تُعْدَلِي (tuʿdalī) (tuʿdalī) |
تُعْدَلَ (tuʿdala) (tuʿdala) |
تُعْدَلَا (tuʿdalā) (tuʿdalā) |
تُعْدَلْنَ (tuʿdalna) (tuʿdalna) |
يُعْدَلْنَ (yuʿdalna) (yuʿdalna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أُعْدَلْ (ʾuʿdal) (ʾuʿdal) |
تُعْدَلْ (tuʿdal) (tuʿdal) |
يُعْدَلْ (yuʿdal) (yuʿdal) |
تُعْدَلَا (tuʿdalā) (tuʿdalā) |
يُعْدَلَا (yuʿdalā) (yuʿdalā) |
نُعْدَلْ (nuʿdal) (nuʿdal) |
تُعْدَلُوا (tuʿdalū) (tuʿdalū) |
يُعْدَلُوا (yuʿdalū) (yuʿdalū) | |||
f | تُعْدَلِي (tuʿdalī) (tuʿdalī) |
تُعْدَلْ (tuʿdal) (tuʿdal) |
تُعْدَلَا (tuʿdalā) (tuʿdalā) |
تُعْدَلْنَ (tuʿdalna) (tuʿdalna) |
يُعْدَلْنَ (yuʿdalna) (yuʿdalna) |