عَجِلَ

Пас жури за људима.

Корен: ع ج ل*

Изговор:

DIN: ʿağila  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. (по)журити
2. (по)хитати
3. (за)брзати

Примери:

.عَجِلَ التَّاجِرُ لِيَصِلَ القِطارَ

Трговац је пожурио да стигне на воз.

Синоними:

• أَسْرَعَ - брзати, журити
• بَسَرَ - убрзати, пожурити

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
журити	يَعْجَلُ	عَجِلَ	1.
брзати, журити	يُعَجِّلُ	عَجَّلَ	2.
урадити на брзину	يُعَاجِلُ	عَاجَلَ	3.
пожуривати	يُعْجِلُ	أَعْجَلَ	4.
брзати	يَتَعَجَّلُ	تَعَجَّلَ	5.
/	/	/	6.
/	/	/	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
журити се	يَسْتَعْجِلُ	إِسْتَعْجَلَ	10.

Супротне речи:

• بَطُؤَ - бити спор, ићи полако, закаснити
• وَقَفَ - стајати
• بَقِيَ - остати
• جَلَسَ - седети
• رَقَدَ - лежати

Изреке и пословице:

.يُمْكِنُ أَنْ تَعْجَلَ و لَكِنْ لا يَجِبُ أنْ تَفْعَلَ أَيَّ شَيْئٍ بِطِياشَةٍ

Можеш да журиш, али не треба да радиш ништа непромишљено.

Асоцијације:

• سُرْعَةٌ - журба
• هُروبٌ - бежање

Изведене речи:

• عَجيلٌ - брз
• مُتَعَجِّلٌ - пренагљен, брзоплет
• إِسْتِعْجالٌ - журба, пренагљеност
• تَعْجيلٌ - подстрек
• عَجَلٌ - журба, хитња, брзина
• مُسْتَعْجَلٌ - убрзан, ургентан, хитан
• مُسْتَعْجِلَةٌ - краћи пут
• عُجَيْلَةٌ - брз ход

Сродни чланци са Википедије:

عَجِلَ

Преводи

Енглески: [1] hurry up ☞en Италијански: [1] sbrigare ☞it Немачки: [1] sich beeilen ☞de Шпански: [1] apurarse ☞es Француски: [1] se dépêcher ☞fr Фински: [1] pitää kiirettä ☞fi Грчки: [1] βιάζομαι ☞el

Руски: [1] торопиться ☞ru Португалски: [1] apressar ☞pt Македонски: [1] брза ☞mk Српски: [1] журити ☞sr Мађарски: [1] siet ☞hu Бугарски: [1] бързам ☞bg Кинески: [1] 趕快 ☞zh

Конјугација глагола عَجِلَ (ʿağila) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						عَاجِلٌ (ʿājilun) (ʿāğilun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَعْجُولٌ (maʿjūlun) (maʿğūlun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	عَجِلْتُ (ʿajiltu) (ʿağiltu)	عَجِلْتَ (ʿajilta) (ʿağilta)	عَجِلَ (ʿağila)		عَجِلْتُمَا (ʿajiltumā) (ʿağiltumā)	عَجِلَا (ʿajilā) (ʿağilā)		عَجِلْنَا (ʿajilnā) (ʿağilnā)	عَجِلْتُمْ (ʿajiltum) (ʿağiltum)	عَجِلُوا (ʿajilū) (ʿağilū)
	f		عَجِلْتِ (ʿajilti) (ʿağilti)	عَجِلَتْ (ʿajilat) (ʿağilat)			عَجِلَتَا (ʿajilatā) (ʿağilatā)			عَجِلْتُنَّ (ʿajiltunna) (ʿağiltunna)	عَجِلْنَ (ʿajilna) (ʿağilna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَعْجَلُ (ʾaʿjalu) (ʾaʿğalu)	تَعْجَلُ (taʿjalu) (taʿğalu)	يَعْجَلُ (yaʿjalu) (yaʿğalu)		تَعْجَلَانِ (taʿjalāni) (taʿğalāni)	يَعْجَلَانِ (yaʿjalāni) (yaʿğalāni)		نَعْجَلُ (naʿjalu) (naʿğalu)	تَعْجَلُونَ (taʿjalūna) (taʿğalūna)	يَعْجَلُونَ (yaʿjalūna) (yaʿğalūna)
	f		تَعْجَلِينَ (taʿjalīna) (taʿğalīna)	تَعْجَلُ (taʿjalu) (taʿğalu)			تَعْجَلَانِ (taʿjalāni) (taʿğalāni)			تَعْجَلْنَ (taʿjalna) (taʿğalna)	يَعْجَلْنَ (yaʿjalna) (yaʿğalna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَعْجَلَ (ʾaʿjala) (ʾaʿğala)	تَعْجَلَ (taʿjala) (taʿğala)	يَعْجَلَ (yaʿjala) (yaʿğala)		تَعْجَلَا (taʿjalā) (taʿğalā)	يَعْجَلَا (yaʿjalā) (yaʿğalā)		نَعْجَلَ (naʿjala) (naʿğala)	تَعْجَلُوا (taʿjalū) (taʿğalū)	يَعْجَلُوا (yaʿjalū) (yaʿğalū)
	f		تَعْجَلِي (taʿjalī) (taʿğalī)	تَعْجَلَ (taʿjala) (taʿğala)			تَعْجَلَا (taʿjalā) (taʿğalā)			تَعْجَلْنَ (taʿjalna) (taʿğalna)	يَعْجَلْنَ (yaʿjalna) (yaʿğalna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَعْجَلْ (ʾaʿjal) (ʾaʿğal)	تَعْجَلْ (taʿjal) (taʿğal)	يَعْجَلْ (yaʿjal) (yaʿğal)		تَعْجَلَا (taʿjalā) (taʿğalā)	يَعْجَلَا (yaʿjalā) (yaʿğalā)		نَعْجَلْ (naʿjal) (naʿğal)	تَعْجَلُوا (taʿjalū) (taʿğalū)	يَعْجَلُوا (yaʿjalū) (yaʿğalū)
	f		تَعْجَلِي (taʿjalī) (taʿğalī)	تَعْجَلْ (taʿjal) (taʿğal)			تَعْجَلَا (taʿjalā) (taʿğalā)			تَعْجَلْنَ (taʿjalna) (taʿğalna)	يَعْجَلْنَ (yaʿjalna) (yaʿğalna)
императив الأمر	m		اِعْجَلْ (iʿjal) (iʿğal)			اِعْجَلَا (iʿjalā) (iʿğalā)				اِعْجَلُوا (iʿjalū) (iʿğalū)
	f		اِعْجَلِي (iʿjalī) (iʿğalī)							اِعْجَلْنَ (iʿjalna) (iʿğalna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	عُجِلْتُ (ʿujiltu) (ʿuğiltu)	عُجِلْتَ (ʿujilta) (ʿuğilta)	عُجِلَ (ʿuğila)		عُجِلْتُمَا (ʿujiltumā) (ʿuğiltumā)	عُجِلَا (ʿujilā) (ʿuğilā)		عُجِلْنَا (ʿujilnā) (ʿuğilnā)	عُجِلْتُمْ (ʿujiltum) (ʿuğiltum)	عُجِلُوا (ʿujilū) (ʿuğilū)
	f		عُجِلْتِ (ʿujilti) (ʿuğilti)	عُجِلَتْ (ʿujilat) (ʿuğilat)			عُجِلَتَا (ʿujilatā) (ʿuğilatā)			عُجِلْتُنَّ (ʿujiltunna) (ʿuğiltunna)	عُجِلْنَ (ʿujilna) (ʿuğilna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُعْجَلُ (ʾuʿjalu) (ʾuʿğalu)	تُعْجَلُ (tuʿjalu) (tuʿğalu)	يُعْجَلُ (yuʿjalu) (yuʿğalu)		تُعْجَلَانِ (tuʿjalāni) (tuʿğalāni)	يُعْجَلَانِ (yuʿjalāni) (yuʿğalāni)		نُعْجَلُ (nuʿjalu) (nuʿğalu)	تُعْجَلُونَ (tuʿjalūna) (tuʿğalūna)	يُعْجَلُونَ (yuʿjalūna) (yuʿğalūna)
	f		تُعْجَلِينَ (tuʿjalīna) (tuʿğalīna)	تُعْجَلُ (tuʿjalu) (tuʿğalu)			تُعْجَلَانِ (tuʿjalāni) (tuʿğalāni)			تُعْجَلْنَ (tuʿjalna) (tuʿğalna)	يُعْجَلْنَ (yuʿjalna) (yuʿğalna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُعْجَلَ (ʾuʿjala) (ʾuʿğala)	تُعْجَلَ (tuʿjala) (tuʿğala)	يُعْجَلَ (yuʿjala) (yuʿğala)		تُعْجَلَا (tuʿjalā) (tuʿğalā)	يُعْجَلَا (yuʿjalā) (yuʿğalā)		نُعْجَلَ (nuʿjala) (nuʿğala)	تُعْجَلُوا (tuʿjalū) (tuʿğalū)	يُعْجَلُوا (yuʿjalū) (yuʿğalū)
	f		تُعْجَلِي (tuʿjalī) (tuʿğalī)	تُعْجَلَ (tuʿjala) (tuʿğala)			تُعْجَلَا (tuʿjalā) (tuʿğalā)			تُعْجَلْنَ (tuʿjalna) (tuʿğalna)	يُعْجَلْنَ (yuʿjalna) (yuʿğalna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُعْجَلْ (ʾuʿjal) (ʾuʿğal)	تُعْجَلْ (tuʿjal) (tuʿğal)	يُعْجَلْ (yuʿjal) (yuʿğal)		تُعْجَلَا (tuʿjalā) (tuʿğalā)	يُعْجَلَا (yuʿjalā) (yuʿğalā)		نُعْجَلْ (nuʿjal) (nuʿğal)	تُعْجَلُوا (tuʿjalū) (tuʿğalū)	يُعْجَلُوا (yuʿjalū) (yuʿğalū)
	f		تُعْجَلِي (tuʿjalī) (tuʿğalī)	تُعْجَلْ (tuʿjal) (tuʿğal)			تُعْجَلَا (tuʿjalā) (tuʿğalā)			تُعْجَلْنَ (tuʿjalna) (tuʿğalna)	يُعْجَلْنَ (yuʿjalna) (yuʿğalna)