صَلَحَ
Изглед
(преусмерено са صلح)
Изговор:
Значења:
- бити добар
- бити исправан
- бити уреду
- побољшати се
- поправити се
- бити добро
- напредовати
- бити честит
- бити поштен
Примери:
- .صَلَحَ مُحَمَّدٌ فِي دِراسَتِه اللُّغَوِيَّةِ
- Мухамед је напредовао на својим језичким часовима.
Значење | Имперфекат | Перфекат | Глаголска врста |
---|---|---|---|
бити добар | يَصْلَحُ | صَلَحَ | 1. |
обновити | يُصَلِّحُ | صَلَّحَ | 2. |
нагодити се с | يُصَالِحُ | صَالَحَ | 3. |
реформирати | يُصْلِحُ | أَصْلَحَ | 4. |
поправити се | يَتَصَلَّحُ | تَصَلَّحَ | 5. |
међусобно се измирити | يَتَصَالَحُ | تَصَالَحَ | 6. |
поправити се | يَنْصَلِحُ | إِنْصَلَحَ | 7. |
побољшати се | يَصْتَلِحُ | إِصْتَلَحَ | 8. |
/ | / | / | 9. |
замолити да се помири | يَسْتَصْلِحُ | إِسْتَصْلَحَ | 10. |
Супротне речи:
Изреке и пословице:
- .الاَّ يَصْلَحُ يَعْني تَجَلُُّفاً
- Не напредовати значи назадовање.
Асоцијације:
.*إِخْلاصٌ - искреност
Изведене речи:
- إِصْطِلاحٌ - сагласност, конвенција
- إِصْطِلاحِيٌّ - уговорен, уобичајен, конвенционалан
- إِصْلاحٌ - реформа, ремонт, обнављање
- إِصْلاحِيٌّ - реформаторски
- إِصْلاحِيَّةٌ - реформизам, ревизионизам
- إِصْلاحِيَّةُ الأَحداثِ - поправни дом за малолетнике
- تَصْليحٌ - поправљање, обнављање
- صالِحٌ - добар, ваљан, исправан
- صالِحَةٌ - велико добро, благодат
- صَلاحٌ - ваљаност, исправност, употребљивост
- صَليحٌ - добар, ваљан, исправан
- مُصالِحٌ - миритељ, миротворац
- مُصالَحَةٌ - мир, измирење, склапање мира
- مُصْطَلَحٌ - термин
- مَصْلَحَةٌ - добробит, корист, интерес
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
[уреди]
|
|
Конјугација глагола صَلَحَ (ṣalaḥa) — Прва глаголска врста
глаголска именица المصدر |
||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
партицип активни اسم الفاعل |
صَالِحٌ (ṣāliḥun) (ṣāliḥun) | |||||||||||
партицип пасивни اسم المفعول |
مَصْلُوحٌ (maṣlūḥun) (maṣlūḥun) | |||||||||||
актив الفعل المعلوم | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | صَلَحْتُ (ṣalaḥtu) (ṣalaḥtu) |
صَلَحْتَ (ṣalaḥta) (ṣalaḥta) |
صَلَحَ (ṣalaḥa) |
صَلَحْتُمَا (ṣalaḥtumā) (ṣalaḥtumā) |
صَلَحَا (ṣalaḥā) (ṣalaḥā) |
صَلَحْنَا (ṣalaḥnā) (ṣalaḥnā) |
صَلَحْتُمْ (ṣalaḥtum) (ṣalaḥtum) |
صَلَحُوا (ṣalaḥū) (ṣalaḥū) | |||
f | صَلَحْتِ (ṣalaḥti) (ṣalaḥti) |
صَلَحَتْ (ṣalaḥat) (ṣalaḥat) |
صَلَحَتَا (ṣalaḥatā) (ṣalaḥatā) |
صَلَحْتُنَّ (ṣalaḥtunna) (ṣalaḥtunna) |
صَلَحْنَ (ṣalaḥna) (ṣalaḥna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أَصْلَحُ (ʾaṣlaḥu) (ʾaṣlaḥu) |
تَصْلَحُ (taṣlaḥu) (taṣlaḥu) |
يَصْلَحُ (yaṣlaḥu) (yaṣlaḥu) |
تَصْلَحَانِ (taṣlaḥāni) (taṣlaḥāni) |
يَصْلَحَانِ (yaṣlaḥāni) (yaṣlaḥāni) |
نَصْلَحُ (naṣlaḥu) (naṣlaḥu) |
تَصْلَحُونَ (taṣlaḥūna) (taṣlaḥūna) |
يَصْلَحُونَ (yaṣlaḥūna) (yaṣlaḥūna) | |||
f | تَصْلَحِينَ (taṣlaḥīna) (taṣlaḥīna) |
تَصْلَحُ (taṣlaḥu) (taṣlaḥu) |
تَصْلَحَانِ (taṣlaḥāni) (taṣlaḥāni) |
تَصْلَحْنَ (taṣlaḥna) (taṣlaḥna) |
يَصْلَحْنَ (yaṣlaḥna) (yaṣlaḥna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أَصْلَحَ (ʾaṣlaḥa) (ʾaṣlaḥa) |
تَصْلَحَ (taṣlaḥa) (taṣlaḥa) |
يَصْلَحَ (yaṣlaḥa) (yaṣlaḥa) |
تَصْلَحَا (taṣlaḥā) (taṣlaḥā) |
يَصْلَحَا (yaṣlaḥā) (yaṣlaḥā) |
نَصْلَحَ (naṣlaḥa) (naṣlaḥa) |
تَصْلَحُوا (taṣlaḥū) (taṣlaḥū) |
يَصْلَحُوا (yaṣlaḥū) (yaṣlaḥū) | |||
f | تَصْلَحِي (taṣlaḥī) (taṣlaḥī) |
تَصْلَحَ (taṣlaḥa) (taṣlaḥa) |
تَصْلَحَا (taṣlaḥā) (taṣlaḥā) |
تَصْلَحْنَ (taṣlaḥna) (taṣlaḥna) |
يَصْلَحْنَ (yaṣlaḥna) (yaṣlaḥna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أَصْلَحْ (ʾaṣlaḥ) (ʾaṣlaḥ) |
تَصْلَحْ (taṣlaḥ) (taṣlaḥ) |
يَصْلَحْ (yaṣlaḥ) (yaṣlaḥ) |
تَصْلَحَا (taṣlaḥā) (taṣlaḥā) |
يَصْلَحَا (yaṣlaḥā) (yaṣlaḥā) |
نَصْلَحْ (naṣlaḥ) (naṣlaḥ) |
تَصْلَحُوا (taṣlaḥū) (taṣlaḥū) |
يَصْلَحُوا (yaṣlaḥū) (yaṣlaḥū) | |||
f | تَصْلَحِي (taṣlaḥī) (taṣlaḥī) |
تَصْلَحْ (taṣlaḥ) (taṣlaḥ) |
تَصْلَحَا (taṣlaḥā) (taṣlaḥā) |
تَصْلَحْنَ (taṣlaḥna) (taṣlaḥna) |
يَصْلَحْنَ (yaṣlaḥna) (yaṣlaḥna) | |||||||
императив الأمر |
m | اِصْلَحْ (iṣlaḥ) (iṣlaḥ) |
اِصْلَحَا (iṣlaḥā) (iṣlaḥā) |
اِصْلَحُوا (iṣlaḥū) (iṣlaḥū) |
||||||||
f | اِصْلَحِي (iṣlaḥī) (iṣlaḥī) |
اِصْلَحْنَ (iṣlaḥna) (iṣlaḥna) | ||||||||||
пасив الفعل المجهول | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | صُلِحْتُ (ṣuliḥtu) (ṣuliḥtu) |
صُلِحْتَ (ṣuliḥta) (ṣuliḥta) |
صُلِحَ (ṣuliḥa) |
صُلِحْتُمَا (ṣuliḥtumā) (ṣuliḥtumā) |
صُلِحَا (ṣuliḥā) (ṣuliḥā) |
صُلِحْنَا (ṣuliḥnā) (ṣuliḥnā) |
صُلِحْتُمْ (ṣuliḥtum) (ṣuliḥtum) |
صُلِحُوا (ṣuliḥū) (ṣuliḥū) | |||
f | صُلِحْتِ (ṣuliḥti) (ṣuliḥti) |
صُلِحَتْ (ṣuliḥat) (ṣuliḥat) |
صُلِحَتَا (ṣuliḥatā) (ṣuliḥatā) |
صُلِحْتُنَّ (ṣuliḥtunna) (ṣuliḥtunna) |
صُلِحْنَ (ṣuliḥna) (ṣuliḥna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أُصْلَحُ (ʾuṣlaḥu) (ʾuṣlaḥu) |
تُصْلَحُ (tuṣlaḥu) (tuṣlaḥu) |
يُصْلَحُ (yuṣlaḥu) (yuṣlaḥu) |
تُصْلَحَانِ (tuṣlaḥāni) (tuṣlaḥāni) |
يُصْلَحَانِ (yuṣlaḥāni) (yuṣlaḥāni) |
نُصْلَحُ (nuṣlaḥu) (nuṣlaḥu) |
تُصْلَحُونَ (tuṣlaḥūna) (tuṣlaḥūna) |
يُصْلَحُونَ (yuṣlaḥūna) (yuṣlaḥūna) | |||
f | تُصْلَحِينَ (tuṣlaḥīna) (tuṣlaḥīna) |
تُصْلَحُ (tuṣlaḥu) (tuṣlaḥu) |
تُصْلَحَانِ (tuṣlaḥāni) (tuṣlaḥāni) |
تُصْلَحْنَ (tuṣlaḥna) (tuṣlaḥna) |
يُصْلَحْنَ (yuṣlaḥna) (yuṣlaḥna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أُصْلَحَ (ʾuṣlaḥa) (ʾuṣlaḥa) |
تُصْلَحَ (tuṣlaḥa) (tuṣlaḥa) |
يُصْلَحَ (yuṣlaḥa) (yuṣlaḥa) |
تُصْلَحَا (tuṣlaḥā) (tuṣlaḥā) |
يُصْلَحَا (yuṣlaḥā) (yuṣlaḥā) |
نُصْلَحَ (nuṣlaḥa) (nuṣlaḥa) |
تُصْلَحُوا (tuṣlaḥū) (tuṣlaḥū) |
يُصْلَحُوا (yuṣlaḥū) (yuṣlaḥū) | |||
f | تُصْلَحِي (tuṣlaḥī) (tuṣlaḥī) |
تُصْلَحَ (tuṣlaḥa) (tuṣlaḥa) |
تُصْلَحَا (tuṣlaḥā) (tuṣlaḥā) |
تُصْلَحْنَ (tuṣlaḥna) (tuṣlaḥna) |
يُصْلَحْنَ (yuṣlaḥna) (yuṣlaḥna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أُصْلَحْ (ʾuṣlaḥ) (ʾuṣlaḥ) |
تُصْلَحْ (tuṣlaḥ) (tuṣlaḥ) |
يُصْلَحْ (yuṣlaḥ) (yuṣlaḥ) |
تُصْلَحَا (tuṣlaḥā) (tuṣlaḥā) |
يُصْلَحَا (yuṣlaḥā) (yuṣlaḥā) |
نُصْلَحْ (nuṣlaḥ) (nuṣlaḥ) |
تُصْلَحُوا (tuṣlaḥū) (tuṣlaḥū) |
يُصْلَحُوا (yuṣlaḥū) (yuṣlaḥū) | |||
f | تُصْلَحِي (tuṣlaḥī) (tuṣlaḥī) |
تُصْلَحْ (tuṣlaḥ) (tuṣlaḥ) |
تُصْلَحَا (tuṣlaḥā) (tuṣlaḥā) |
تُصْلَحْنَ (tuṣlaḥna) (tuṣlaḥna) |
يُصْلَحْنَ (yuṣlaḥna) (yuṣlaḥna) |