شَغَلَ

Супарнице честитају једне другима на победи.

Корен: ش غ ل*

Изговор:

DIN: šaġala  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. запослити
2. заокупити
3. заузимати
4. испуњавати
5. привлачити пажњу
6. узнемирити
7. забринути

Примери:

.شَغَلَ مُحَمَّدٌ العامِلَ لِيُنَظِفَ بَيْتِهِ

Мухамед је запослио радника да му чисти кућу.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
запослити	يَشْغَلُ	شَغَلَ	1.
дати да ради	يُشَغِّلُ	شَغَّلَ	2.
запослити	يُشَاغِلُ	شَاغَلَ	3.
заузимати	يُشْغِلُ	أَشْغَلَ	4.
бити заузет	يَتَشَغَّلُ	تَشَغَّلَ	5.
бити заузет	يَتَشَاغَلُ	تَشَاغَلَ	6.
бити заокупљен	يَنْشَغِلُ	إَنْشَغَلَ	7.
радити, бити запослен	يَشْتَغِلُ	إِشْتَغَلَ	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Синоними:

• وَظَّفَ - запослити
• عَمِلَ - радити

Супротне речи:

• كَسُلَ - бити лењ

Изреке и пословице:

.لَمْ يَشْتَغِلْ شَيْءً بِنَفْسِهِ إذا لَمْ تَشْتَغِلْ أنْتَ عَلَيْه

„Ништа неће само функционисати ако не радиш на њему“. Маја Анџелоу

Асоцијације:

• تَوْظيفٌ - запослење
• مُرَتَّبٌ - плата

Изведене речи:

• شُغْلٌ - посао
• مَشْغُولٌ - заузет
• شَغَّالٌ - марљив
• شَغّيلٌ - радник
• مَشْغَلَةٌ - занимање

Сродни чланци са Википедије:

شَغَلَ

Преводи

Енглески: [1] employ ☞en Италијански: [1] impiegare ☞it Немачки: [1] einstellen ☞de Шпански: [1] contratar ☞es Француски: [1] employer ☞fr Фински: [1] palkata ☞fi Грчки: [1] απασχολώ ☞el

Руски: [1] нанимать ☞ru Португалски: [1] contratar ☞pt Македонски: [1] вработуваат ☞mk Српски: [1] запослити ☞sr Мађарски: [1] alkalmaz ☞hu Бугарски: [1] наемам ☞bg Кинески: [1] 雇傭 ☞zh

Конјугација глагола شَغَلَ (šaġala) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						شَاغِلٌ‎ (šāḡilun) (šāġilun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَشْغُولٌ‎ (mašḡūlun) (mašġūlun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	شَغَلْتُ‎ (šaḡaltu) (šaġaltu)	شَغَلْتَ‎ (šaḡalta) (šaġalta)	شَغَلَ (šaġala)		شَغَلْتُمَا‎ (šaḡaltumā) (šaġaltumā)	شَغَلَا‎ (šaḡalā) (šaġalā)		شَغَلْنَا‎ (šaḡalnā) (šaġalnā)	شَغَلْتُمْ‎ (šaḡaltum) (šaġaltum)	شَغَلُوا‎ (šaḡalū) (šaġalū)
	f		شَغَلْتِ‎ (šaḡalti) (šaġalti)	شَغَلَتْ‎ (šaḡalat) (šaġalat)			شَغَلَتَا‎ (šaḡalatā) (šaġalatā)			شَغَلْتُنَّ‎ (šaḡaltunna) (šaġaltunna)	شَغَلْنَ‎ (šaḡalna) (šaġalna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَشْغَلُ‎ (ʾašḡalu) (ʾašġalu)	تَشْغَلُ‎ (tašḡalu) (tašġalu)	يَشْغَلُ‎ (yašḡalu) (yašġalu)		تَشْغَلَانِ‎ (tašḡalāni) (tašġalāni)	يَشْغَلَانِ‎ (yašḡalāni) (yašġalāni)		نَشْغَلُ‎ (našḡalu) (našġalu)	تَشْغَلُونَ‎ (tašḡalūna) (tašġalūna)	يَشْغَلُونَ‎ (yašḡalūna) (yašġalūna)
	f		تَشْغَلِينَ‎ (tašḡalīna) (tašġalīna)	تَشْغَلُ‎ (tašḡalu) (tašġalu)			تَشْغَلَانِ‎ (tašḡalāni) (tašġalāni)			تَشْغَلْنَ‎ (tašḡalna) (tašġalna)	يَشْغَلْنَ‎ (yašḡalna) (yašġalna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَشْغَلَ‎ (ʾašḡala) (ʾašġala)	تَشْغَلَ‎ (tašḡala) (tašġala)	يَشْغَلَ‎ (yašḡala) (yašġala)		تَشْغَلَا‎ (tašḡalā) (tašġalā)	يَشْغَلَا‎ (yašḡalā) (yašġalā)		نَشْغَلَ‎ (našḡala) (našġala)	تَشْغَلُوا‎ (tašḡalū) (tašġalū)	يَشْغَلُوا‎ (yašḡalū) (yašġalū)
	f		تَشْغَلِي‎ (tašḡalī) (tašġalī)	تَشْغَلَ‎ (tašḡala) (tašġala)			تَشْغَلَا‎ (tašḡalā) (tašġalā)			تَشْغَلْنَ‎ (tašḡalna) (tašġalna)	يَشْغَلْنَ‎ (yašḡalna) (yašġalna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَشْغَلْ‎ (ʾašḡal) (ʾašġal)	تَشْغَلْ‎ (tašḡal) (tašġal)	يَشْغَلْ‎ (yašḡal) (yašġal)		تَشْغَلَا‎ (tašḡalā) (tašġalā)	يَشْغَلَا‎ (yašḡalā) (yašġalā)		نَشْغَلْ‎ (našḡal) (našġal)	تَشْغَلُوا‎ (tašḡalū) (tašġalū)	يَشْغَلُوا‎ (yašḡalū) (yašġalū)
	f		تَشْغَلِي‎ (tašḡalī) (tašġalī)	تَشْغَلْ‎ (tašḡal) (tašġal)			تَشْغَلَا‎ (tašḡalā) (tašġalā)			تَشْغَلْنَ‎ (tašḡalna) (tašġalna)	يَشْغَلْنَ‎ (yašḡalna) (yašġalna)
императив الأمر	m		اِشْغَلْ‎ (išḡal) (išġal)			اِشْغَلَا‎ (išḡalā) (išġalā)				اِشْغَلُوا‎ (išḡalū) (išġalū)
	f		اِشْغَلِي‎ (išḡalī) (išġalī)							اِشْغَلْنَ‎ (išḡalna) (išġalna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	شُغِلْتُ‎ (šuḡiltu) (šuġiltu)	شُغِلْتَ‎ (šuḡilta) (šuġilta)	شُغِلَ (šuġila)		شُغِلْتُمَا‎ (šuḡiltumā) (šuġiltumā)	شُغِلَا‎ (šuḡilā) (šuġilā)		شُغِلْنَا‎ (šuḡilnā) (šuġilnā)	شُغِلْتُمْ‎ (šuḡiltum) (šuġiltum)	شُغِلُوا‎ (šuḡilū) (šuġilū)
	f		شُغِلْتِ‎ (šuḡilti) (šuġilti)	شُغِلَتْ‎ (šuḡilat) (šuġilat)			شُغِلَتَا‎ (šuḡilatā) (šuġilatā)			شُغِلْتُنَّ‎ (šuḡiltunna) (šuġiltunna)	شُغِلْنَ‎ (šuḡilna) (šuġilna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُشْغَلُ‎ (ʾušḡalu) (ʾušġalu)	تُشْغَلُ‎ (tušḡalu) (tušġalu)	يُشْغَلُ‎ (yušḡalu) (yušġalu)		تُشْغَلَانِ‎ (tušḡalāni) (tušġalāni)	يُشْغَلَانِ‎ (yušḡalāni) (yušġalāni)		نُشْغَلُ‎ (nušḡalu) (nušġalu)	تُشْغَلُونَ‎ (tušḡalūna) (tušġalūna)	يُشْغَلُونَ‎ (yušḡalūna) (yušġalūna)
	f		تُشْغَلِينَ‎ (tušḡalīna) (tušġalīna)	تُشْغَلُ‎ (tušḡalu) (tušġalu)			تُشْغَلَانِ‎ (tušḡalāni) (tušġalāni)			تُشْغَلْنَ‎ (tušḡalna) (tušġalna)	يُشْغَلْنَ‎ (yušḡalna) (yušġalna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُشْغَلَ‎ (ʾušḡala) (ʾušġala)	تُشْغَلَ‎ (tušḡala) (tušġala)	يُشْغَلَ‎ (yušḡala) (yušġala)		تُشْغَلَا‎ (tušḡalā) (tušġalā)	يُشْغَلَا‎ (yušḡalā) (yušġalā)		نُشْغَلَ‎ (nušḡala) (nušġala)	تُشْغَلُوا‎ (tušḡalū) (tušġalū)	يُشْغَلُوا‎ (yušḡalū) (yušġalū)
	f		تُشْغَلِي‎ (tušḡalī) (tušġalī)	تُشْغَلَ‎ (tušḡala) (tušġala)			تُشْغَلَا‎ (tušḡalā) (tušġalā)			تُشْغَلْنَ‎ (tušḡalna) (tušġalna)	يُشْغَلْنَ‎ (yušḡalna) (yušġalna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُشْغَلْ‎ (ʾušḡal) (ʾušġal)	تُشْغَلْ‎ (tušḡal) (tušġal)	يُشْغَلْ‎ (yušḡal) (yušġal)		تُشْغَلَا‎ (tušḡalā) (tušġalā)	يُشْغَلَا‎ (yušḡalā) (yušġalā)		نُشْغَلْ‎ (nušḡal) (nušġal)	تُشْغَلُوا‎ (tušḡalū) (tušġalū)	يُشْغَلُوا‎ (yušḡalū) (yušġalū)
	f		تُشْغَلِي‎ (tušḡalī) (tušġalī)	تُشْغَلْ‎ (tušḡal) (tušġal)			تُشْغَلَا‎ (tušḡalā) (tušġalā)			تُشْغَلْنَ‎ (tušḡalna) (tušġalna)	يُشْغَلْنَ‎ (yušḡalna) (yušġalna)