زَلَقَ
Изглед
Изговор:
Значења:
- оклизнути се
- клизати се
Примери:
Синоними:
- إِنْزَلَقَ - оклизнути се, клизати се, скијати се
- تَزَلَّقَ - оклизнути се, клизати се
- تَزَحْلَقَ - ваљати се, клизити, оклизнути се, скијати се
- زَلَّ - оклизнути се, посрнути, проћи, погрешити
- زَلِجَ - клизати се, оклизнути се, ваљати се
Изреке и пословице:
- .لَيْسَ مِن المُمْكِنِ ُأَنْ تَتَعَلَّمَ كَيْفَ أَنْ تَزْلُقَ مِنْ دونِ أَنْ تَكونَ مُضْحِكًا... ثَلْجُ الحَياةِ مُتَزَّلِقٌ جِدًّا
- „Не можете научити да клизате а да не будете смешни... Животни лед је клизав.” - Бернард Шо
Значење | Имперфекат | Перфекат | Глаголска врста |
---|---|---|---|
клизати се | يَزْلُقُ | زَلَقَ | 1. |
учинити да посклизне; намазати | يُزَلِّقُ | زَلَّقَ | 2. |
/ | / | / | 3. |
изазвати да посклизне | يُزْلِقُ | أَزْلَقَ | 4. |
оклизнути се, клизати се | يَتَزَلَّقُ | تَزَلَّقَ | 5. |
/ | / | / | 6. |
оклизнути се, клизати се | يَنْزَلِقُ | إِنْزَلَقَ | 7. |
/ | / | / | 8. |
/ | / | / | 9. |
/ | / | / | 10. |
Асоцијације:
Изведене речи:
- إِنْزِلاقٌ - клизање, скијање
- زَلاقَةٌ - глаткост, клизавост, клизаво место
- زَلَقٌ - клизаво место, блато, бљузгавица
- زَلِقٌ - клизав, гладак, напрасит
- زَلْقَةٌ - клизаво место
- مَزْلَقٌ - клизаво место
- مِزْلَقٌ - клизаљка, санке, саонице
- مِزْلَقٌ ذو عَجَلاتٍ - котураљка
- مِزْلَقانِ - пар клизаљки
- مِزْلَقَةٌ - саонице
- مُنْزَلِقٌ - покретна (клизна) врата
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
[уреди]
|
|
Конјугација глагола زَلقَ (zalаqa) — Прва глаголска врста
глаголска именица المصدر |
||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
партицип активни اسم الفاعل |
زَالِقٌ (zāliqun) (zāliqun) | |||||||||||
партицип пасивни اسم المفعول |
مَزْلُوقٌ (mazlūqun) (mazlūqun) | |||||||||||
актив الفعل المعلوم | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | زَلقْتُ (zalаqtu) |
زَلقْتَ (zalаqta) |
زَلقَ (zalаqa) |
زَلقْتُمَا (zalаqtumā) |
زَلقَا (zalаqā) |
زَلقْنَا (zalаqnā) |
زَلقْتُمْ (zalаqtum) |
زَلقُوا (zalаqū) | |||
f | زَلقْتِ (zalаqti) |
زَلقَتْ (zalаqat) |
زَلقَتَا (zalаqatā) |
زَلقْتُنَّ (zalаqtunna) |
زَلقْنَ (zalаqna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أَزْلقُ (ʾazlуqu) |
تَزْلقُ (tazlуqu) |
يَزْلقُ (yazlуqu) |
تَزْلقَانِ (tazlуqāni) |
يَزْلقَانِ (yazlуqāni) |
نَزْلقُ (nazlуqu) |
تَزْلقُونَ (tazlуqūna) |
يَزْلقُونَ (yazlуqūna) | |||
f | تَزْلقِينَ (tazlуqīna) |
تَزْلقُ (tazlуqu) |
تَزْلقَانِ (tazlуqāni) |
تَزْلقْنَ (tazlуqna) |
يَزْلقْنَ (yazlуqna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أَزْلقَ (ʾazlуqa) |
تَزْلقَ (tazlуqa) |
يَزْلقَ (yazlуqa) |
تَزْلقَا (tazlуqā) |
يَزْلقَا (yazlуqā) |
نَزْلقَ (nazlуqa) |
تَزْلقُوا (tazlуqū) |
يَزْلقُوا (yazlуqū) | |||
f | تَزْلقِي (tazlуqī) |
تَزْلقَ (tazlуqa) |
تَزْلقَا (tazlуqā) |
تَزْلقْنَ (tazlуqna) |
يَزْلقْنَ (yazlуqna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أَزْلقْ (ʾazlуq) |
تَزْلقْ (tazlуq) |
يَزْلقْ (yazlуq) |
تَزْلقَا (tazlуqā) |
يَزْلقَا (yazlуqā) |
نَزْلقْ (nazlуq) |
تَزْلقُوا (tazlуqū) |
يَزْلقُوا (yazlуqū) | |||
f | تَزْلقِي (tazlуqī) |
تَزْلقْ (tazlуq) |
تَزْلقَا (tazlуqā) |
تَزْلقْنَ (tazlуqna) |
يَزْلقْنَ (yazlуqna) | |||||||
императив الأمر |
m | ازْلقْ (zlуq) |
ازْلقَا (zlуqā) |
ازْلقُوا (zlуqū) |
||||||||
f | ازْلقِي (zlуqī) |
ازْلقْنَ (zlуqna) | ||||||||||
пасив الفعل المجهول | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | زُلِقْتُ (zuliqtu) (zuliqtu) |
زُلِقْتَ (zuliqta) (zuliqta) |
زُلِقَ (zuliqa) |
زُلِقْتُمَا (zuliqtumā) (zuliqtumā) |
زُلِقَا (zuliqā) (zuliqā) |
زُلِقْنَا (zuliqnā) (zuliqnā) |
زُلِقْتُمْ (zuliqtum) (zuliqtum) |
زُلِقُوا (zuliqū) (zuliqū) | |||
f | زُلِقْتِ (zuliqti) (zuliqti) |
زُلِقَتْ (zuliqat) (zuliqat) |
زُلِقَتَا (zuliqatā) (zuliqatā) |
زُلِقْتُنَّ (zuliqtunna) (zuliqtunna) |
زُلِقْنَ (zuliqna) (zuliqna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أُزْلَقُ (ʾuzlaqu) (ʾuzlaqu) |
تُزْلَقُ (tuzlaqu) (tuzlaqu) |
يُزْلَقُ (yuzlaqu) (yuzlaqu) |
تُزْلَقَانِ (tuzlaqāni) (tuzlaqāni) |
يُزْلَقَانِ (yuzlaqāni) (yuzlaqāni) |
نُزْلَقُ (nuzlaqu) (nuzlaqu) |
تُزْلَقُونَ (tuzlaqūna) (tuzlaqūna) |
يُزْلَقُونَ (yuzlaqūna) (yuzlaqūna) | |||
f | تُزْلَقِينَ (tuzlaqīna) (tuzlaqīna) |
تُزْلَقُ (tuzlaqu) (tuzlaqu) |
تُزْلَقَانِ (tuzlaqāni) (tuzlaqāni) |
تُزْلَقْنَ (tuzlaqna) (tuzlaqna) |
يُزْلَقْنَ (yuzlaqna) (yuzlaqna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أُزْلَقَ (ʾuzlaqa) (ʾuzlaqa) |
تُزْلَقَ (tuzlaqa) (tuzlaqa) |
يُزْلَقَ (yuzlaqa) (yuzlaqa) |
تُزْلَقَا (tuzlaqā) (tuzlaqā) |
يُزْلَقَا (yuzlaqā) (yuzlaqā) |
نُزْلَقَ (nuzlaqa) (nuzlaqa) |
تُزْلَقُوا (tuzlaqū) (tuzlaqū) |
يُزْلَقُوا (yuzlaqū) (yuzlaqū) | |||
f | تُزْلَقِي (tuzlaqī) (tuzlaqī) |
تُزْلَقَ (tuzlaqa) (tuzlaqa) |
تُزْلَقَا (tuzlaqā) (tuzlaqā) |
تُزْلَقْنَ (tuzlaqna) (tuzlaqna) |
يُزْلَقْنَ (yuzlaqna) (yuzlaqna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أُزْلَقْ (ʾuzlaq) (ʾuzlaq) |
تُزْلَقْ (tuzlaq) (tuzlaq) |
يُزْلَقْ (yuzlaq) (yuzlaq) |
تُزْلَقَا (tuzlaqā) (tuzlaqā) |
يُزْلَقَا (yuzlaqā) (yuzlaqā) |
نُزْلَقْ (nuzlaq) (nuzlaq) |
تُزْلَقُوا (tuzlaqū) (tuzlaqū) |
يُزْلَقُوا (yuzlaqū) (yuzlaqū) | |||
f | تُزْلَقِي (tuzlaqī) (tuzlaqī) |
تُزْلَقْ (tuzlaq) (tuzlaq) |
تُزْلَقَا (tuzlaqā) (tuzlaqā) |
تُزْلَقْنَ (tuzlaqna) (tuzlaqna) |
يُزْلَقْنَ (yuzlaqna) (yuzlaqna) |