رَفَعَ
Изглед
Изговор:
Значења:
- подигнути
- издигнути
- узвисити
- пустити да лети (змај)
- узети
- однети
Примери:
- .رَفَعْتُ أَسْعَارَ المَلَابِسِ فِي المَحَلِ
- Подигао сам цене одеће у радњи.
Супротне речи:
- نَزَلَ - спустити
Изреке и пословице:
- .حَيِطْ نَفْسُكَ فَقَط بِالنَّاسِ الذِينَ قَادِرِيِنَ أَنْ يَرْفَعُنَكَ أَعْلَى
- Окружи себе само са људима који могу да те подигну. Опра Винфри
Значење | Имперфекат | Перфекат | Глаголска врста |
---|---|---|---|
подигнути | يَرْفَعُ | رَفَعَ | 1. |
подизати | يُرَفِّعُ | رَفَّعَ | 2. |
поднети | يُرَافِعُ | رَافَعَ | 3. |
/ | / | / | 4. |
подизати, бити узвишен | يَتَرَفَّعُ | تَرَفَّعَ | 5. |
међусобно се дизати | يَتَرَافَعُ | تَرَافَعَ | 6. |
/ | / | / | 7. |
подигнути, попети се | يَرْتَفِعُ | إِرْتَفَعَ | 8. |
/ | / | / | 9. |
тражити да се дигне | يَسْتَرْفِعُ | إِسْتَرْفَعَ | 10. |
Асоцијације:
- إِرْتِفَاعٌ - висина
Изведене речи:
- إِرْتِفَاعٌ - висина, повишење, скок, повећање, успон
- تَرْفِيعٌ - унапређење, промакнуће, повишица
- رَافِعَةٌ - дизалица, лифт, полуга
- رَفَّاعٌ - дизалица, полуга
- رَفَاعَةٌ - висина, пискавост
- رُفَاعَةٌ - висок положај, углед, част, достојанство
- رَفْعٌ - дизање, укидање, отклањање, одстрањивање
- رَفْعَةٌ - (по)дизање
- رِفْعَةٌ - висина/зграде/, висок положај
- رَفِيعٌ - висок, узвишен, пискав, продоран (глас)
- مُتَرَّفِعٌ - охол, горд, уображен, умишљен
- مُرَفِعٌ - тужилац
- مُرْتَفَعٌ - тераса, узвисина
- مُرْتَفَعٌ - уздигнут, висок, еминентан
- مِرْفَاعٌ - дизалица
- مَرْفُوعٌ - уздигнут, гласан
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
[уреди]
|
|
Конјугација глагола رَفَعَ (rafaʿa) — Прва глаголска врста
глаголска именица المصدر |
||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
партицип активни اسم الفاعل |
رَافِعٌ (rāfiʿun) (rāfiʿun) | |||||||||||
партицип пасивни اسم المفعول |
مَرْفُوعٌ (marfūʿun) (marfūʿun) | |||||||||||
актив الفعل المعلوم | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | رَفَعْتُ (rafaʿtu) (rafaʿtu) |
رَفَعْتَ (rafaʿta) (rafaʿta) |
رَفَعَ (rafaʿa) |
رَفَعْتُمَا (rafaʿtumā) (rafaʿtumā) |
رَفَعَا (rafaʿā) (rafaʿā) |
رَفَعْنَا (rafaʿnā) (rafaʿnā) |
رَفَعْتُمْ (rafaʿtum) (rafaʿtum) |
رَفَعُوا (rafaʿū) (rafaʿū) | |||
f | رَفَعْتِ (rafaʿti) (rafaʿti) |
رَفَعَتْ (rafaʿat) (rafaʿat) |
رَفَعَتَا (rafaʿatā) (rafaʿatā) |
رَفَعْتُنَّ (rafaʿtunna) (rafaʿtunna) |
رَفَعْنَ (rafaʿna) (rafaʿna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أَرْفَعُ (ʾarfaʿu) (ʾarfaʿu) |
تَرْفَعُ (tarfaʿu) (tarfaʿu) |
يَرْفَعُ (yarfaʿu) (yarfaʿu) |
تَرْفَعَانِ (tarfaʿāni) (tarfaʿāni) |
يَرْفَعَانِ (yarfaʿāni) (yarfaʿāni) |
نَرْفَعُ (narfaʿu) (narfaʿu) |
تَرْفَعُونَ (tarfaʿūna) (tarfaʿūna) |
يَرْفَعُونَ (yarfaʿūna) (yarfaʿūna) | |||
f | تَرْفَعِينَ (tarfaʿīna) (tarfaʿīna) |
تَرْفَعُ (tarfaʿu) (tarfaʿu) |
تَرْفَعَانِ (tarfaʿāni) (tarfaʿāni) |
تَرْفَعْنَ (tarfaʿna) (tarfaʿna) |
يَرْفَعْنَ (yarfaʿna) (yarfaʿna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أَرْفَعَ (ʾarfaʿa) (ʾarfaʿa) |
تَرْفَعَ (tarfaʿa) (tarfaʿa) |
يَرْفَعَ (yarfaʿa) (yarfaʿa) |
تَرْفَعَا (tarfaʿā) (tarfaʿā) |
يَرْفَعَا (yarfaʿā) (yarfaʿā) |
نَرْفَعَ (narfaʿa) (narfaʿa) |
تَرْفَعُوا (tarfaʿū) (tarfaʿū) |
يَرْفَعُوا (yarfaʿū) (yarfaʿū) | |||
f | تَرْفَعِي (tarfaʿī) (tarfaʿī) |
تَرْفَعَ (tarfaʿa) (tarfaʿa) |
تَرْفَعَا (tarfaʿā) (tarfaʿā) |
تَرْفَعْنَ (tarfaʿna) (tarfaʿna) |
يَرْفَعْنَ (yarfaʿna) (yarfaʿna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أَرْفَعْ (ʾarfaʿ) (ʾarfaʿ) |
تَرْفَعْ (tarfaʿ) (tarfaʿ) |
يَرْفَعْ (yarfaʿ) (yarfaʿ) |
تَرْفَعَا (tarfaʿā) (tarfaʿā) |
يَرْفَعَا (yarfaʿā) (yarfaʿā) |
نَرْفَعْ (narfaʿ) (narfaʿ) |
تَرْفَعُوا (tarfaʿū) (tarfaʿū) |
يَرْفَعُوا (yarfaʿū) (yarfaʿū) | |||
f | تَرْفَعِي (tarfaʿī) (tarfaʿī) |
تَرْفَعْ (tarfaʿ) (tarfaʿ) |
تَرْفَعَا (tarfaʿā) (tarfaʿā) |
تَرْفَعْنَ (tarfaʿna) (tarfaʿna) |
يَرْفَعْنَ (yarfaʿna) (yarfaʿna) | |||||||
императив الأمر |
m | اِرْفَعْ (irfaʿ) (irfaʿ) |
اِرْفَعَا (irfaʿā) (irfaʿā) |
اِرْفَعُوا (irfaʿū) (irfaʿū) |
||||||||
f | اِرْفَعِي (irfaʿī) (irfaʿī) |
اِرْفَعْنَ (irfaʿna) (irfaʿna) | ||||||||||
пасив الفعل المجهول | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | رُفِعْتُ (rufiʿtu) (rufiʿtu) |
رُفِعْتَ (rufiʿta) (rufiʿta) |
رُفِعَ (rufiʿa) |
رُفِعْتُمَا (rufiʿtumā) (rufiʿtumā) |
رُفِعَا (rufiʿā) (rufiʿā) |
رُفِعْنَا (rufiʿnā) (rufiʿnā) |
رُفِعْتُمْ (rufiʿtum) (rufiʿtum) |
رُفِعُوا (rufiʿū) (rufiʿū) | |||
f | رُفِعْتِ (rufiʿti) (rufiʿti) |
رُفِعَتْ (rufiʿat) (rufiʿat) |
رُفِعَتَا (rufiʿatā) (rufiʿatā) |
رُفِعْتُنَّ (rufiʿtunna) (rufiʿtunna) |
رُفِعْنَ (rufiʿna) (rufiʿna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أُرْفَعُ (ʾurfaʿu) (ʾurfaʿu) |
تُرْفَعُ (turfaʿu) (turfaʿu) |
يُرْفَعُ (yurfaʿu) (yurfaʿu) |
تُرْفَعَانِ (turfaʿāni) (turfaʿāni) |
يُرْفَعَانِ (yurfaʿāni) (yurfaʿāni) |
نُرْفَعُ (nurfaʿu) (nurfaʿu) |
تُرْفَعُونَ (turfaʿūna) (turfaʿūna) |
يُرْفَعُونَ (yurfaʿūna) (yurfaʿūna) | |||
f | تُرْفَعِينَ (turfaʿīna) (turfaʿīna) |
تُرْفَعُ (turfaʿu) (turfaʿu) |
تُرْفَعَانِ (turfaʿāni) (turfaʿāni) |
تُرْفَعْنَ (turfaʿna) (turfaʿna) |
يُرْفَعْنَ (yurfaʿna) (yurfaʿna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أُرْفَعَ (ʾurfaʿa) (ʾurfaʿa) |
تُرْفَعَ (turfaʿa) (turfaʿa) |
يُرْفَعَ (yurfaʿa) (yurfaʿa) |
تُرْفَعَا (turfaʿā) (turfaʿā) |
يُرْفَعَا (yurfaʿā) (yurfaʿā) |
نُرْفَعَ (nurfaʿa) (nurfaʿa) |
تُرْفَعُوا (turfaʿū) (turfaʿū) |
يُرْفَعُوا (yurfaʿū) (yurfaʿū) | |||
f | تُرْفَعِي (turfaʿī) (turfaʿī) |
تُرْفَعَ (turfaʿa) (turfaʿa) |
تُرْفَعَا (turfaʿā) (turfaʿā) |
تُرْفَعْنَ (turfaʿna) (turfaʿna) |
يُرْفَعْنَ (yurfaʿna) (yurfaʿna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أُرْفَعْ (ʾurfaʿ) (ʾurfaʿ) |
تُرْفَعْ (turfaʿ) (turfaʿ) |
يُرْفَعْ (yurfaʿ) (yurfaʿ) |
تُرْفَعَا (turfaʿā) (turfaʿā) |
يُرْفَعَا (yurfaʿā) (yurfaʿā) |
نُرْفَعْ (nurfaʿ) (nurfaʿ) |
تُرْفَعُوا (turfaʿū) (turfaʿū) |
يُرْفَعُوا (yurfaʿū) (yurfaʿū) | |||
f | تُرْفَعِي (turfaʿī) (turfaʿī) |
تُرْفَعْ (turfaʿ) (turfaʿ) |
تُرْفَعَا (turfaʿā) (turfaʿā) |
تُرْفَعْنَ (turfaʿna) (turfaʿna) |
يُرْفَعْنَ (yurfaʿna) (yurfaʿna) |