دَأَبَ

Чобан тера овце.

Корен: د أ ب

Изговор:

DIN: da'aba  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. терати
2. гонити
3. залагати се
4. бити марљив
5. трудити се

Примери:

.الرَاعِيُ يَدْأَبُ خُرُوفًا

Чобан тера овце.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
терати, гонити	يَدْأَبُ	دَأَبَ	1.
/	/	/	2.
/	/	/	3.
заморити, приморати	يُدْإِبُ	أَدْأَبَ	4.
/	/	/	5.
/	/	/	6.
/	/	/	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Синоними:

• دَفَعَ - терати
• طَرَدَ - терати
• سَاقَ - терати

Супротне речи:

• نَادَى - звати, дозивати

Изреке и пословице:

.لَا يَدْأَبْ الآخِرِينَ أَنْ يَذْنَبَ

Не терај друге да греше.

Асоцијације:

• خُرُوفٌ - овце

Изведене речи:

• دَأْبٌ - истрајност, издржљивост, навика
• دَأَبٌ - устрајност, неуморност
• دَائِبٌ - устрајан, неуморан, реван
• الدَائِبَانِ - дан и ноћ
• دَؤُوبٌ - марљив,вредан, радан

Сродни чланци са Википедије:

دَأَبَ

Преводи

Енглески: [1] chase ☞en Италијански: [1] caccia ☞it Немачки: [1] Verfolgungsjagd ☞de Шпански: [1] chase ☞es Француски: [1] chasse ☞fr Фински: [1] jahdata ☞fi Грчки: [1] κυνηγητό ☞el

Руски: [1] преследовать ☞ru Португалски: [1] perseguição ☞pt Македонски: [1] следи ☞mk Српски: [1] гонити ☞sr Мађарски: [1] üldöz ☞hu Бугарски: [1] преследвам ☞bg Кинески: [1] 追逐 ☞zh

Конјугација глагола دَأَبَ (daaba) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						دَاأِبٌ‎ (dāʾibun) (dāibun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَدْأُوبٌ‎ (madʾūbun) (madūbun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	دَأَبْتُ‎ (daʾabtu) (daabtu)	دَأَبْتَ‎ (daʾabta) (daabta)	دَأَبَ (daaba)		دَأَبْتُمَا‎ (daʾabtumā) (daabtumā)	دَأَبَا‎ (daʾabā) (daabā)		دَأَبْنَا‎ (daʾabnā) (daabnā)	دَأَبْتُمْ‎ (daʾabtum) (daabtum)	دَأَبُوا‎ (daʾabū) (daabū)
	f		دَأَبْتِ‎ (daʾabti) (daabti)	دَأَبَتْ‎ (daʾabat) (daabat)			دَأَبَتَا‎ (daʾabatā) (daabatā)			دَأَبْتُنَّ‎ (daʾabtunna) (daabtunna)	دَأَبْنَ‎ (daʾabna) (daabna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَدْأَبُ‎ (ʾadʾabu) (ʾadabu)	تَدْأَبُ‎ (tadʾabu) (tadabu)	يَدْأَبُ‎ (yadʾabu) (yadabu)		تَدْأَبَانِ‎ (tadʾabāni) (tadabāni)	يَدْأَبَانِ‎ (yadʾabāni) (yadabāni)		نَدْأَبُ‎ (nadʾabu) (nadabu)	تَدْأَبُونَ‎ (tadʾabūna) (tadabūna)	يَدْأَبُونَ‎ (yadʾabūna) (yadabūna)
	f		تَدْأَبِينَ‎ (tadʾabīna) (tadabīna)	تَدْأَبُ‎ (tadʾabu) (tadabu)			تَدْأَبَانِ‎ (tadʾabāni) (tadabāni)			تَدْأَبْنَ‎ (tadʾabna) (tadabna)	يَدْأَبْنَ‎ (yadʾabna) (yadabna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَدْأَبَ‎ (ʾadʾaba) (ʾadaba)	تَدْأَبَ‎ (tadʾaba) (tadaba)	يَدْأَبَ‎ (yadʾaba) (yadaba)		تَدْأَبَا‎ (tadʾabā) (tadabā)	يَدْأَبَا‎ (yadʾabā) (yadabā)		نَدْأَبَ‎ (nadʾaba) (nadaba)	تَدْأَبُوا‎ (tadʾabū) (tadabū)	يَدْأَبُوا‎ (yadʾabū) (yadabū)
	f		تَدْأَبِي‎ (tadʾabī) (tadabī)	تَدْأَبَ‎ (tadʾaba) (tadaba)			تَدْأَبَا‎ (tadʾabā) (tadabā)			تَدْأَبْنَ‎ (tadʾabna) (tadabna)	يَدْأَبْنَ‎ (yadʾabna) (yadabna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَدْأَبْ‎ (ʾadʾab) (ʾadab)	تَدْأَبْ‎ (tadʾab) (tadab)	يَدْأَبْ‎ (yadʾab) (yadab)		تَدْأَبَا‎ (tadʾabā) (tadabā)	يَدْأَبَا‎ (yadʾabā) (yadabā)		نَدْأَبْ‎ (nadʾab) (nadab)	تَدْأَبُوا‎ (tadʾabū) (tadabū)	يَدْأَبُوا‎ (yadʾabū) (yadabū)
	f		تَدْأَبِي‎ (tadʾabī) (tadabī)	تَدْأَبْ‎ (tadʾab) (tadab)			تَدْأَبَا‎ (tadʾabā) (tadabā)			تَدْأَبْنَ‎ (tadʾabna) (tadabna)	يَدْأَبْنَ‎ (yadʾabna) (yadabna)
императив الأمر	m		اِدْأَبْ‎ (idʾab) (idab)			اِدْأَبَا‎ (idʾabā) (idabā)				اِدْأَبُوا‎ (idʾabū) (idabū)
	f		اِدْأَبِي‎ (idʾabī) (idabī)							اِدْأَبْنَ‎ (idʾabna) (idabna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	دُأِبْتُ‎ (duʾibtu) (duibtu)	دُأِبْتَ‎ (duʾibta) (duibta)	دُأِبَ (duiba)		دُأِبْتُمَا‎ (duʾibtumā) (duibtumā)	دُأِبَا‎ (duʾibā) (duibā)		دُأِبْنَا‎ (duʾibnā) (duibnā)	دُأِبْتُمْ‎ (duʾibtum) (duibtum)	دُأِبُوا‎ (duʾibū) (duibū)
	f		دُأِبْتِ‎ (duʾibti) (duibti)	دُأِبَتْ‎ (duʾibat) (duibat)			دُأِبَتَا‎ (duʾibatā) (duibatā)			دُأِبْتُنَّ‎ (duʾibtunna) (duibtunna)	دُأِبْنَ‎ (duʾibna) (duibna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُدْأَبُ‎ (ʾudʾabu) (ʾudabu)	تُدْأَبُ‎ (tudʾabu) (tudabu)	يُدْأَبُ‎ (yudʾabu) (yudabu)		تُدْأَبَانِ‎ (tudʾabāni) (tudabāni)	يُدْأَبَانِ‎ (yudʾabāni) (yudabāni)		نُدْأَبُ‎ (nudʾabu) (nudabu)	تُدْأَبُونَ‎ (tudʾabūna) (tudabūna)	يُدْأَبُونَ‎ (yudʾabūna) (yudabūna)
	f		تُدْأَبِينَ‎ (tudʾabīna) (tudabīna)	تُدْأَبُ‎ (tudʾabu) (tudabu)			تُدْأَبَانِ‎ (tudʾabāni) (tudabāni)			تُدْأَبْنَ‎ (tudʾabna) (tudabna)	يُدْأَبْنَ‎ (yudʾabna) (yudabna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُدْأَبَ‎ (ʾudʾaba) (ʾudaba)	تُدْأَبَ‎ (tudʾaba) (tudaba)	يُدْأَبَ‎ (yudʾaba) (yudaba)		تُدْأَبَا‎ (tudʾabā) (tudabā)	يُدْأَبَا‎ (yudʾabā) (yudabā)		نُدْأَبَ‎ (nudʾaba) (nudaba)	تُدْأَبُوا‎ (tudʾabū) (tudabū)	يُدْأَبُوا‎ (yudʾabū) (yudabū)
	f		تُدْأَبِي‎ (tudʾabī) (tudabī)	تُدْأَبَ‎ (tudʾaba) (tudaba)			تُدْأَبَا‎ (tudʾabā) (tudabā)			تُدْأَبْنَ‎ (tudʾabna) (tudabna)	يُدْأَبْنَ‎ (yudʾabna) (yudabna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُدْأَبْ‎ (ʾudʾab) (ʾudab)	تُدْأَبْ‎ (tudʾab) (tudab)	يُدْأَبْ‎ (yudʾab) (yudab)		تُدْأَبَا‎ (tudʾabā) (tudabā)	يُدْأَبَا‎ (yudʾabā) (yudabā)		نُدْأَبْ‎ (nudʾab) (nudab)	تُدْأَبُوا‎ (tudʾabū) (tudabū)	يُدْأَبُوا‎ (yudʾabū) (yudabū)
	f		تُدْأَبِي‎ (tudʾabī) (tudabī)	تُدْأَبْ‎ (tudʾab) (tudab)			تُدْأَبَا‎ (tudʾabā) (tudabā)			تُدْأَبْنَ‎ (tudʾabna) (tudabna)	يُدْأَبْنَ‎ (yudʾabna) (yudabna)