خَلَدَ

Старији пар, који се добро држи.

Корен: خ ل د

Изговор:

DIN: ẖalada  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. добро се држати
2. бити крепак
3. бити још у снази
4. не оседети (старац)

Примери:

.يَخْلُدُ جَدِّي

Мој деда се добро држи.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
бити још у снази	يَخْلُدُ	خَلَدَ	1.
овековечити, учинити бесмртним	يُخْلِّدُ	خَلَّدَ	2.
/	/	/	3.
учинити бесмртним, овековечити	يُخْلِدُ	أَخْلَدَ	4.
овековечити се, бити трајан	يَتَخَلَّدُ	تَخَلَّدَ	5.
/	/	/	6.
/	/	/	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Синоними:

• أَبَّدَ - овековечити

Супротне речи:

• كَبِرَ - остарити
• هَرِمَ - остарити
• شَاخَ - остарити

Изреке и пословице:

.النَاسُ الَذَيْنِ يَخْلُدُونَ سُعَدَاءٌ

Срећни су људи који се добро држе.

Асоцијације:

• نَضَارَةٌ - младоликост

Изведене речи:

• تَخْلِيدٌ - овековечење
• تَخْلِيدٌ - вечан, дуготрајан
• خَالِدِيٌّ - врста мере, врста смокве
• خَلَدٌ - дух, ум, срце, нарав
• خُلْدٌ - трајање, вечност, бесмртност
• خُلُودٌ - трајање, останак, бесмртност
• مُخَلَّدٌ - вечан, трајан
• مُخَلَّدًا - вечно, вечито
• مُخْلَدٌ - које дуго не оседи, крепак у старости
• مُخْلِدٌ - које дуго не оседи, крепак у старости

Сродни чланци са Википедије:

خَلَدَ

Преводи

Енглески: [1] perpetuate ☞en Италијански: [1] immortalare ☞it Немачки: [1] verewigen ☞de Шпански: [1] inmortalizar ☞es Француски: [1] immortaliser ☞fr Фински: [1] ikuistaa ☞fi Грчки: [1] αποθανατίζω ☞el

Руски: [1] увековечить ☞ru Португалски: [1] imortalizar ☞pt Македонски: [1] овековечи ☞mk Српски: [1] добро се држати ☞sr Мађарски: [1] megörökít ☞hu Бугарски: [1] обезсмъртявам ☞bg Кинески: [1] 不朽 ☞zh

Конјугација глагола خَلَدَ (ẖalada) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						خَالِدٌ‎ (ḵālidun) (ẖālidun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَخْلُودٌ‎ (maḵlūdun) (maẖlūdun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	خَلَدْتُ‎ (ḵaladtu) (ẖaladtu)	خَلَدْتَ‎ (ḵaladta) (ẖaladta)	خَلَدَ (ẖalada)		خَلَدْتُمَا‎ (ḵaladtumā) (ẖaladtumā)	خَلَدَا‎ (ḵaladā) (ẖaladā)		خَلَدْنَا‎ (ḵaladnā) (ẖaladnā)	خَلَدْتُمْ‎ (ḵaladtum) (ẖaladtum)	خَلَدُوا‎ (ḵaladū) (ẖaladū)
	f		خَلَدْتِ‎ (ḵaladti) (ẖaladti)	خَلَدَتْ‎ (ḵaladat) (ẖaladat)			خَلَدَتَا‎ (ḵaladatā) (ẖaladatā)			خَلَدْتُنَّ‎ (ḵaladtunna) (ẖaladtunna)	خَلَدْنَ‎ (ḵaladna) (ẖaladna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَخْلُدُ‎ (ʾaḵludu) (ʾaẖludu)	تَخْلُدُ‎ (taḵludu) (taẖludu)	يَخْلُدُ‎ (yaḵludu) (yaẖludu)		تَخْلُدَانِ‎ (taḵludāni) (taẖludāni)	يَخْلُدَانِ‎ (yaḵludāni) (yaẖludāni)		نَخْلُدُ‎ (naḵludu) (naẖludu)	تَخْلُدُونَ‎ (taḵludūna) (taẖludūna)	يَخْلُدُونَ‎ (yaḵludūna) (yaẖludūna)
	f		تَخْلُدِينَ‎ (taḵludīna) (taẖludīna)	تَخْلُدُ‎ (taḵludu) (taẖludu)			تَخْلُدَانِ‎ (taḵludāni) (taẖludāni)			تَخْلُدْنَ‎ (taḵludna) (taẖludna)	يَخْلُدْنَ‎ (yaḵludna) (yaẖludna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَخْلُدَ‎ (ʾaḵluda) (ʾaẖluda)	تَخْلُدَ‎ (taḵluda) (taẖluda)	يَخْلُدَ‎ (yaḵluda) (yaẖluda)		تَخْلُدَا‎ (taḵludā) (taẖludā)	يَخْلُدَا‎ (yaḵludā) (yaẖludā)		نَخْلُدَ‎ (naḵluda) (naẖluda)	تَخْلُدُوا‎ (taḵludū) (taẖludū)	يَخْلُدُوا‎ (yaḵludū) (yaẖludū)
	f		تَخْلُدِي‎ (taḵludī) (taẖludī)	تَخْلُدَ‎ (taḵluda) (taẖluda)			تَخْلُدَا‎ (taḵludā) (taẖludā)			تَخْلُدْنَ‎ (taḵludna) (taẖludna)	يَخْلُدْنَ‎ (yaḵludna) (yaẖludna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَخْلُدْ‎ (ʾaḵlud) (ʾaẖlud)	تَخْلُدْ‎ (taḵlud) (taẖlud)	يَخْلُدْ‎ (yaḵlud) (yaẖlud)		تَخْلُدَا‎ (taḵludā) (taẖludā)	يَخْلُدَا‎ (yaḵludā) (yaẖludā)		نَخْلُدْ‎ (naḵlud) (naẖlud)	تَخْلُدُوا‎ (taḵludū) (taẖludū)	يَخْلُدُوا‎ (yaḵludū) (yaẖludū)
	f		تَخْلُدِي‎ (taḵludī) (taẖludī)	تَخْلُدْ‎ (taḵlud) (taẖlud)			تَخْلُدَا‎ (taḵludā) (taẖludā)			تَخْلُدْنَ‎ (taḵludna) (taẖludna)	يَخْلُدْنَ‎ (yaḵludna) (yaẖludna)
императив الأمر	m		اُخْلُدْ‎ (uḵlud) (uẖlud)			اُخْلُدَا‎ (uḵludā) (uẖludā)				اُخْلُدُوا‎ (uḵludū) (uẖludū)
	f		اُخْلُدِي‎ (uḵludī) (uẖludī)							اُخْلُدْنَ‎ (uḵludna) (uẖludna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	خُلِدْتُ‎ (ḵulidtu) (ẖulidtu)	خُلِدْتَ‎ (ḵulidta) (ẖulidta)	خُلِدَ (ẖulida)		خُلِدْتُمَا‎ (ḵulidtumā) (ẖulidtumā)	خُلِدَا‎ (ḵulidā) (ẖulidā)		خُلِدْنَا‎ (ḵulidnā) (ẖulidnā)	خُلِدْتُمْ‎ (ḵulidtum) (ẖulidtum)	خُلِدُوا‎ (ḵulidū) (ẖulidū)
	f		خُلِدْتِ‎ (ḵulidti) (ẖulidti)	خُلِدَتْ‎ (ḵulidat) (ẖulidat)			خُلِدَتَا‎ (ḵulidatā) (ẖulidatā)			خُلِدْتُنَّ‎ (ḵulidtunna) (ẖulidtunna)	خُلِدْنَ‎ (ḵulidna) (ẖulidna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُخْلَدُ‎ (ʾuḵladu) (ʾuẖladu)	تُخْلَدُ‎ (tuḵladu) (tuẖladu)	يُخْلَدُ‎ (yuḵladu) (yuẖladu)		تُخْلَدَانِ‎ (tuḵladāni) (tuẖladāni)	يُخْلَدَانِ‎ (yuḵladāni) (yuẖladāni)		نُخْلَدُ‎ (nuḵladu) (nuẖladu)	تُخْلَدُونَ‎ (tuḵladūna) (tuẖladūna)	يُخْلَدُونَ‎ (yuḵladūna) (yuẖladūna)
	f		تُخْلَدِينَ‎ (tuḵladīna) (tuẖladīna)	تُخْلَدُ‎ (tuḵladu) (tuẖladu)			تُخْلَدَانِ‎ (tuḵladāni) (tuẖladāni)			تُخْلَدْنَ‎ (tuḵladna) (tuẖladna)	يُخْلَدْنَ‎ (yuḵladna) (yuẖladna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُخْلَدَ‎ (ʾuḵlada) (ʾuẖlada)	تُخْلَدَ‎ (tuḵlada) (tuẖlada)	يُخْلَدَ‎ (yuḵlada) (yuẖlada)		تُخْلَدَا‎ (tuḵladā) (tuẖladā)	يُخْلَدَا‎ (yuḵladā) (yuẖladā)		نُخْلَدَ‎ (nuḵlada) (nuẖlada)	تُخْلَدُوا‎ (tuḵladū) (tuẖladū)	يُخْلَدُوا‎ (yuḵladū) (yuẖladū)
	f		تُخْلَدِي‎ (tuḵladī) (tuẖladī)	تُخْلَدَ‎ (tuḵlada) (tuẖlada)			تُخْلَدَا‎ (tuḵladā) (tuẖladā)			تُخْلَدْنَ‎ (tuḵladna) (tuẖladna)	يُخْلَدْنَ‎ (yuḵladna) (yuẖladna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُخْلَدْ‎ (ʾuḵlad) (ʾuẖlad)	تُخْلَدْ‎ (tuḵlad) (tuẖlad)	يُخْلَدْ‎ (yuḵlad) (yuẖlad)		تُخْلَدَا‎ (tuḵladā) (tuẖladā)	يُخْلَدَا‎ (yuḵladā) (yuẖladā)		نُخْلَدْ‎ (nuḵlad) (nuẖlad)	تُخْلَدُوا‎ (tuḵladū) (tuẖladū)	يُخْلَدُوا‎ (yuḵladū) (yuẖladū)
	f		تُخْلَدِي‎ (tuḵladī) (tuẖladī)	تُخْلَدْ‎ (tuḵlad) (tuẖlad)			تُخْلَدَا‎ (tuḵladā) (tuẖladā)			تُخْلَدْنَ‎ (tuḵladna) (tuẖladna)	يُخْلَدْنَ‎ (yuḵladna) (yuẖladna)