حَمَشَ

Човек је својим одласком узнемирио жену са гравуре.

Глаголски вид
свршени	несвршени
حَمَشَ	يَحْمُشُ

Корен: ح م ش*

Изговор:

DIN: ḥamaša  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. узнемирити
2. узрујати
3. разљутити
4. расрдити
5. сабрати
6. скупити

Примери:

.حَمَشَ وَالِدَيْهِ لِأَنَّهُ لَمْ يُرِدْ أَنْ يُسَافِرَ مَعَهُمَا

Узнемирио је своје родитеље јер није желео да путује са њима.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
узнемирити, узрујати; разљутити, расрдити; сабрати, сакупити	يَحْمُشُ	حَمَشَ	1.
узрујати; расрдити; подстакнути	يُحَمِّشُ	خَمَّشَ	2.
/	/	/	3.
/	/	/	4.
расрдити се	يَتَحَمَّشُ	تَحَمَّشَ	5.
/	/	/	6.
/	/	/	7.
разјарити се	يَحْتَمِشُ	إِحْتَمَشَ	8.
/	/	/	9.
разљутити се	يَسْتَحْمِشُ	إِسْتَحْمَشَ	10.

Синоними:

• أَزْعَجَ - узнемирити, узрујати
• أَغْضَبَ - разјарити, разгневити

Супротне речи:

• أَفْرَحَ - обрадовати, развеселити
• أَسْعَدَ - усрећити

Изреке и пословице:

.لَوْ لَمْ يَهْتَمَّ بِكِ لَمَااسْتَحطَعْتِ أَنْ تَحْمُشِيهِ

Да није бринуо за тебе, не би могла да га узнемириш.

- Нил Гејман

Асоцијације:

• غَضَبٌ - љутња, срџба, гнев; мрзовоља, незадовољство
• شِجَارٌ - свађа, препирка

Изведене речи:

• أَحِمَشُ - најсрдитији
• حَمْشَةٌ - срџба, гнев
• حُمْشَةٌ - љутња, бес

Сродни чланци са Википедије:

حَمَشَ

Преводи

Енглески: [1] upset ☞en Италијански: [1] innervosire ☞it Немачки: [1] ärgern ☞de Шпански: [1] alterar ☞es Француски: [1] énerver ☞fr Фински: [1] hermostuttaa ☞fi Грчки: [1] ανατρέπω ☞el

Руски: [1] огорчать ☞ru Португалски: [1] perturbar ☞pt Македонски: [1] онерасположува ☞mk Српски: [1] uznemiriti ☞sr Мађарски: [1] felborít ☞hu Бугарски: [1] разстроен ☞bg Кинески: [1] 刺激 ☞zh

Конјугација глагола حَمَشَ (ḥamaša) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						حَامِشٌ (ḥāmišun) (ḥāmišun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَحْمُوشٌ (maḥmūšun) (maḥmūšun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حَمَشْتُ (ḥamaštu) (ḥamaštu)	حَمَشْتَ (ḥamašta) (ḥamašta)	حَمَشَ (ḥamaša)		حَمَشْتُمَا (ḥamaštumā) (ḥamaštumā)	حَمَشَا (ḥamašā) (ḥamašā)		حَمَشْنَا (ḥamašnā) (ḥamašnā)	حَمَشْتُمْ (ḥamaštum) (ḥamaštum)	حَمَشُوا (ḥamašū) (ḥamašū)
	f		حَمَشْتِ (ḥamašti) (ḥamašti)	حَمَشَتْ (ḥamašat) (ḥamašat)			حَمَشَتَا (ḥamašatā) (ḥamašatā)			حَمَشْتُنَّ (ḥamaštunna) (ḥamaštunna)	حَمَشْنَ (ḥamašna) (ḥamašna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَحْمُشُ (ʾaḥmušu) (ʾaḥmušu)	تَحْمُشُ (taḥmušu) (taḥmušu)	يَحْمُشُ (yaḥmušu) (yaḥmušu)		تَحْمُشَانِ (taḥmušāni) (taḥmušāni)	يَحْمُشَانِ (yaḥmušāni) (yaḥmušāni)		نَحْمُشُ (naḥmušu) (naḥmušu)	تَحْمُشُونَ (taḥmušūna) (taḥmušūna)	يَحْمُشُونَ (yaḥmušūna) (yaḥmušūna)
	f		تَحْمُشِينَ (taḥmušīna) (taḥmušīna)	تَحْمُشُ (taḥmušu) (taḥmušu)			تَحْمُشَانِ (taḥmušāni) (taḥmušāni)			تَحْمُشْنَ (taḥmušna) (taḥmušna)	يَحْمُشْنَ (yaḥmušna) (yaḥmušna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَحْمُشَ (ʾaḥmuša) (ʾaḥmuša)	تَحْمُشَ (taḥmuša) (taḥmuša)	يَحْمُشَ (yaḥmuša) (yaḥmuša)		تَحْمُشَا (taḥmušā) (taḥmušā)	يَحْمُشَا (yaḥmušā) (yaḥmušā)		نَحْمُشَ (naḥmuša) (naḥmuša)	تَحْمُشُوا (taḥmušū) (taḥmušū)	يَحْمُشُوا (yaḥmušū) (yaḥmušū)
	f		تَحْمُشِي (taḥmušī) (taḥmušī)	تَحْمُشَ (taḥmuša) (taḥmuša)			تَحْمُشَا (taḥmušā) (taḥmušā)			تَحْمُشْنَ (taḥmušna) (taḥmušna)	يَحْمُشْنَ (yaḥmušna) (yaḥmušna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَحْمُشْ (ʾaḥmuš) (ʾaḥmuš)	تَحْمُشْ (taḥmuš) (taḥmuš)	يَحْمُشْ (yaḥmuš) (yaḥmuš)		تَحْمُشَا (taḥmušā) (taḥmušā)	يَحْمُشَا (yaḥmušā) (yaḥmušā)		نَحْمُشْ (naḥmuš) (naḥmuš)	تَحْمُشُوا (taḥmušū) (taḥmušū)	يَحْمُشُوا (yaḥmušū) (yaḥmušū)
	f		تَحْمُشِي (taḥmušī) (taḥmušī)	تَحْمُشْ (taḥmuš) (taḥmuš)			تَحْمُشَا (taḥmušā) (taḥmušā)			تَحْمُشْنَ (taḥmušna) (taḥmušna)	يَحْمُشْنَ (yaḥmušna) (yaḥmušna)
императив الأمر	m		اُحْمُشْ (uḥmuš) (uḥmuš)			اُحْمُشَا (uḥmušā) (uḥmušā)				اُحْمُشُوا (uḥmušū) (uḥmušū)
	f		اُحْمُشِي (uḥmušī) (uḥmušī)							اُحْمُشْنَ (uḥmušna) (uḥmušna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حُمِشْتُ (ḥumištu) (ḥumištu)	حُمِشْتَ (ḥumišta) (ḥumišta)	حُمِشَ (ḥumiša)		حُمِشْتُمَا (ḥumištumā) (ḥumištumā)	حُمِشَا (ḥumišā) (ḥumišā)		حُمِشْنَا (ḥumišnā) (ḥumišnā)	حُمِشْتُمْ (ḥumištum) (ḥumištum)	حُمِشُوا (ḥumišū) (ḥumišū)
	f		حُمِشْتِ (ḥumišti) (ḥumišti)	حُمِشَتْ (ḥumišat) (ḥumišat)			حُمِشَتَا (ḥumišatā) (ḥumišatā)			حُمِشْتُنَّ (ḥumištunna) (ḥumištunna)	حُمِشْنَ (ḥumišna) (ḥumišna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُحْمَشُ (ʾuḥmašu) (ʾuḥmašu)	تُحْمَشُ (tuḥmašu) (tuḥmašu)	يُحْمَشُ (yuḥmašu) (yuḥmašu)		تُحْمَشَانِ (tuḥmašāni) (tuḥmašāni)	يُحْمَشَانِ (yuḥmašāni) (yuḥmašāni)		نُحْمَشُ (nuḥmašu) (nuḥmašu)	تُحْمَشُونَ (tuḥmašūna) (tuḥmašūna)	يُحْمَشُونَ (yuḥmašūna) (yuḥmašūna)
	f		تُحْمَشِينَ (tuḥmašīna) (tuḥmašīna)	تُحْمَشُ (tuḥmašu) (tuḥmašu)			تُحْمَشَانِ (tuḥmašāni) (tuḥmašāni)			تُحْمَشْنَ (tuḥmašna) (tuḥmašna)	يُحْمَشْنَ (yuḥmašna) (yuḥmašna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُحْمَشَ (ʾuḥmaša) (ʾuḥmaša)	تُحْمَشَ (tuḥmaša) (tuḥmaša)	يُحْمَشَ (yuḥmaša) (yuḥmaša)		تُحْمَشَا (tuḥmašā) (tuḥmašā)	يُحْمَشَا (yuḥmašā) (yuḥmašā)		نُحْمَشَ (nuḥmaša) (nuḥmaša)	تُحْمَشُوا (tuḥmašū) (tuḥmašū)	يُحْمَشُوا (yuḥmašū) (yuḥmašū)
	f		تُحْمَشِي (tuḥmašī) (tuḥmašī)	تُحْمَشَ (tuḥmaša) (tuḥmaša)			تُحْمَشَا (tuḥmašā) (tuḥmašā)			تُحْمَشْنَ (tuḥmašna) (tuḥmašna)	يُحْمَشْنَ (yuḥmašna) (yuḥmašna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُحْمَشْ (ʾuḥmaš) (ʾuḥmaš)	تُحْمَشْ (tuḥmaš) (tuḥmaš)	يُحْمَشْ (yuḥmaš) (yuḥmaš)		تُحْمَشَا (tuḥmašā) (tuḥmašā)	يُحْمَشَا (yuḥmašā) (yuḥmašā)		نُحْمَشْ (nuḥmaš) (nuḥmaš)	تُحْمَشُوا (tuḥmašū) (tuḥmašū)	يُحْمَشُوا (yuḥmašū) (yuḥmašū)
	f		تُحْمَشِي (tuḥmašī) (tuḥmašī)	تُحْمَشْ (tuḥmaš) (tuḥmaš)			تُحْمَشَا (tuḥmašā) (tuḥmašā)			تُحْمَشْنَ (tuḥmašna) (tuḥmašna)	يُحْمَشْنَ (yuḥmašna) (yuḥmašna)