حَفَلَ

Окупљање чланова племена у Етиопији.

Корен: ح ف ل*

Изговор:

DIN: ḥafala  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. скупити се
2. састати се
3. сабрати се

Примери:

.حَفَلَ الناسُ لِيَحْتَفِلوا فَوْزَ فَريقِ قُرَةِ القَدَمِ

Људи су се скупили да прославе победу фудбалског тима.

Синоними:

• إجْتَمَعَ - скупити се

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
окупити се	يَحْفِلُ	حَفَلَ	1.
накупити, сабрати	يُحَفِّلُ	حَفَّلَ	2.
мадметати се у сабирању	يُحَافِلُ	حَافَلَ	3.
/	/	/	4.
окупити се у великом броју	يَتَحَفَّلُ	تَحَفَّلَ	5.
/	/	/	6.
/	/	/	7.
скупити се, састати се	يَحْتَفِلُ	إِحْتَفَلَ	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Супротне речи:

• إِفْتَرَقَ - растати се
• فَارَقَ - растати се
• إِنْفَصَلَ - растати се
• وَدَّعَ - растати се

Изреке и пословице:

.مَنْ لا يَحْتَرِمُ صَمْتَكَ ، لا يَحْفَلُ بِكلامَكَ

Ко не поштује твоје ћутање, не окупља се ни због твог говора. - Џубран Халил Џубран

Асоцијације:

• مُظَهاراتٌ - демонстрације
• مَجْمُعٌ - група
• زَفافٌ - свадба

Изведене речи:

• حَفْلٌ - скуп
• حَفْلَةٌ - забава
• مَحْفِلٌ - друштво

Сродни чланци са Википедије:

حَفَلَ

Преводи

Енглески: [1] gather ☞en Италијански: [1] cogliere ☞it Немачки: [1] sammeln ☞de Шпански: [1] juntar ☞es Француски: [1] rassembler ☞fr Фински: [1] kerätä ☞fi Грчки: [1] μαζεύω ☞el

Руски: [1] собирать ☞ru Португалски: [1] coligir ☞pt Македонски: [1] собира ☞mk Српски: [1] скупити се ☞sr Мађарски: [1] gyűjt ☞hu Бугарски: [1] събирам ☞bg Кинески: [1] 收缩 ☞zh

Конјугација глагола حَفَلَ (ḥafala) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						حَافِلٌ (ḥāfilun) (ḥāfilun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَحْفُولٌ (maḥfūlun) (maḥfūlun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حَفَلْتُ (ḥafaltu) (ḥafaltu)	حَفَلْتَ (ḥafalta) (ḥafalta)	حَفَلَ (ḥafala)		حَفَلْتُمَا (ḥafaltumā) (ḥafaltumā)	حَفَلَا (ḥafalā) (ḥafalā)		حَفَلْنَا (ḥafalnā) (ḥafalnā)	حَفَلْتُمْ (ḥafaltum) (ḥafaltum)	حَفَلُوا (ḥafalū) (ḥafalū)
	f		حَفَلْتِ (ḥafalti) (ḥafalti)	حَفَلَتْ (ḥafalat) (ḥafalat)			حَفَلَتَا (ḥafalatā) (ḥafalatā)			حَفَلْتُنَّ (ḥafaltunna) (ḥafaltunna)	حَفَلْنَ (ḥafalna) (ḥafalna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَحْفِلُ (ʾaḥfilu) (ʾaḥfilu)	تَحْفِلُ (taḥfilu) (taḥfilu)	يَحْفِلُ (yaḥfilu) (yaḥfilu)		تَحْفِلَانِ (taḥfilāni) (taḥfilāni)	يَحْفِلَانِ (yaḥfilāni) (yaḥfilāni)		نَحْفِلُ (naḥfilu) (naḥfilu)	تَحْفِلُونَ (taḥfilūna) (taḥfilūna)	يَحْفِلُونَ (yaḥfilūna) (yaḥfilūna)
	f		تَحْفِلِينَ (taḥfilīna) (taḥfilīna)	تَحْفِلُ (taḥfilu) (taḥfilu)			تَحْفِلَانِ (taḥfilāni) (taḥfilāni)			تَحْفِلْنَ (taḥfilna) (taḥfilna)	يَحْفِلْنَ (yaḥfilna) (yaḥfilna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَحْفِلَ (ʾaḥfila) (ʾaḥfila)	تَحْفِلَ (taḥfila) (taḥfila)	يَحْفِلَ (yaḥfila) (yaḥfila)		تَحْفِلَا (taḥfilā) (taḥfilā)	يَحْفِلَا (yaḥfilā) (yaḥfilā)		نَحْفِلَ (naḥfila) (naḥfila)	تَحْفِلُوا (taḥfilū) (taḥfilū)	يَحْفِلُوا (yaḥfilū) (yaḥfilū)
	f		تَحْفِلِي (taḥfilī) (taḥfilī)	تَحْفِلَ (taḥfila) (taḥfila)			تَحْفِلَا (taḥfilā) (taḥfilā)			تَحْفِلْنَ (taḥfilna) (taḥfilna)	يَحْفِلْنَ (yaḥfilna) (yaḥfilna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَحْفِلْ (ʾaḥfil) (ʾaḥfil)	تَحْفِلْ (taḥfil) (taḥfil)	يَحْفِلْ (yaḥfil) (yaḥfil)		تَحْفِلَا (taḥfilā) (taḥfilā)	يَحْفِلَا (yaḥfilā) (yaḥfilā)		نَحْفِلْ (naḥfil) (naḥfil)	تَحْفِلُوا (taḥfilū) (taḥfilū)	يَحْفِلُوا (yaḥfilū) (yaḥfilū)
	f		تَحْفِلِي (taḥfilī) (taḥfilī)	تَحْفِلْ (taḥfil) (taḥfil)			تَحْفِلَا (taḥfilā) (taḥfilā)			تَحْفِلْنَ (taḥfilna) (taḥfilna)	يَحْفِلْنَ (yaḥfilna) (yaḥfilna)
императив الأمر	m		اِحْفِلْ (iḥfil) (iḥfil)			اِحْفِلَا (iḥfilā) (iḥfilā)				اِحْفِلُوا (iḥfilū) (iḥfilū)
	f		اِحْفِلِي (iḥfilī) (iḥfilī)							اِحْفِلْنَ (iḥfilna) (iḥfilna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حُفِلْتُ (ḥufiltu) (ḥufiltu)	حُفِلْتَ (ḥufilta) (ḥufilta)	حُفِلَ (ḥufila)		حُفِلْتُمَا (ḥufiltumā) (ḥufiltumā)	حُفِلَا (ḥufilā) (ḥufilā)		حُفِلْنَا (ḥufilnā) (ḥufilnā)	حُفِلْتُمْ (ḥufiltum) (ḥufiltum)	حُفِلُوا (ḥufilū) (ḥufilū)
	f		حُفِلْتِ (ḥufilti) (ḥufilti)	حُفِلَتْ (ḥufilat) (ḥufilat)			حُفِلَتَا (ḥufilatā) (ḥufilatā)			حُفِلْتُنَّ (ḥufiltunna) (ḥufiltunna)	حُفِلْنَ (ḥufilna) (ḥufilna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُحْفَلُ (ʾuḥfalu) (ʾuḥfalu)	تُحْفَلُ (tuḥfalu) (tuḥfalu)	يُحْفَلُ (yuḥfalu) (yuḥfalu)		تُحْفَلَانِ (tuḥfalāni) (tuḥfalāni)	يُحْفَلَانِ (yuḥfalāni) (yuḥfalāni)		نُحْفَلُ (nuḥfalu) (nuḥfalu)	تُحْفَلُونَ (tuḥfalūna) (tuḥfalūna)	يُحْفَلُونَ (yuḥfalūna) (yuḥfalūna)
	f		تُحْفَلِينَ (tuḥfalīna) (tuḥfalīna)	تُحْفَلُ (tuḥfalu) (tuḥfalu)			تُحْفَلَانِ (tuḥfalāni) (tuḥfalāni)			تُحْفَلْنَ (tuḥfalna) (tuḥfalna)	يُحْفَلْنَ (yuḥfalna) (yuḥfalna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُحْفَلَ (ʾuḥfala) (ʾuḥfala)	تُحْفَلَ (tuḥfala) (tuḥfala)	يُحْفَلَ (yuḥfala) (yuḥfala)		تُحْفَلَا (tuḥfalā) (tuḥfalā)	يُحْفَلَا (yuḥfalā) (yuḥfalā)		نُحْفَلَ (nuḥfala) (nuḥfala)	تُحْفَلُوا (tuḥfalū) (tuḥfalū)	يُحْفَلُوا (yuḥfalū) (yuḥfalū)
	f		تُحْفَلِي (tuḥfalī) (tuḥfalī)	تُحْفَلَ (tuḥfala) (tuḥfala)			تُحْفَلَا (tuḥfalā) (tuḥfalā)			تُحْفَلْنَ (tuḥfalna) (tuḥfalna)	يُحْفَلْنَ (yuḥfalna) (yuḥfalna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُحْفَلْ (ʾuḥfal) (ʾuḥfal)	تُحْفَلْ (tuḥfal) (tuḥfal)	يُحْفَلْ (yuḥfal) (yuḥfal)		تُحْفَلَا (tuḥfalā) (tuḥfalā)	يُحْفَلَا (yuḥfalā) (yuḥfalā)		نُحْفَلْ (nuḥfal) (nuḥfal)	تُحْفَلُوا (tuḥfalū) (tuḥfalū)	يُحْفَلُوا (yuḥfalū) (yuḥfalū)
	f		تُحْفَلِي (tuḥfalī) (tuḥfalī)	تُحْفَلْ (tuḥfal) (tuḥfal)			تُحْفَلَا (tuḥfalā) (tuḥfalā)			تُحْفَلْنَ (tuḥfalna) (tuḥfalna)	يُحْفَلْنَ (yuḥfalna) (yuḥfalna)