حَسُنَ

Лепо васпитана деца.

Корен: ح س ن*

Изговор:

DIN: ḥasuna  

Аудио:

(датотека)

Значења:

1. бити леп
2. бити добар
3. бити пристојан

Примери:

.حَسُنَ الوَلَدُ فِي طُفُولَتِهِ

Дечак је био добар у свом детињству.

.لَا يُحْسِنُ إِلْقَاءِ الحُبِّ

Он не зна привући љубав.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
бити леп	يَحْسُنُ	حَسُنَ	1.
улепшати	يُحَسِّنُ	حَسَّنَ	2.
надметати се у лепоти	يُحَاسِنُ	حَاسَنَ	3.
лепо радити (поступати)	يُحْسِنُ	أَحْسَنَ	4.
пролепшати се	يَتَحَسَّنُ	تَحَسَّنَ	5.
/	/	/	6.
/	/	/	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
сматрати лепим	يَسْتَحْسِنُ	إِسْتَحْسَنَ	10.

Синоними:

• طَوَّرَ - развити се

Супротне речи:

• سَاءَ - б. лош
• خَبِثَ - б. циничан, лош, врло зао

Изреке и пословице:

.لَا يُجَدُ شَيْءٌ حَسَنٌ أَو سَيِئٌ بَلْ التَفْكِير عَنْهُ يُشَكِلُهُ

Не постоји нешто што је добро или лоше, претерано размишљање га чини таквим.

Асоцијације:

• طِفْلٌ - Дете

Изведене речи:

• أَحْسَنَ إِسْتِقْبَالَهُ - лепо примити (дочекати)
• أَحْسَنَ الظَّنَّ بِ - имати лепо мишљење о..
• أَحْسَنَ مَشْوَرَتَهُ - дати добар савет, лепо посаветовати
• أَحْسَنَ مُعَامَلَتَهُ - лепо поступати према..
• أَحْسَنَ وِفَادَتَهُ - љубазно се опходити према..
• أَحْسَنْتَ - Лепо си урадио! Браво!
• !مَا أَحْسَنَهُ - Како је леп (добар) !
• إِحْسَانٌ - доброчинство, милосрђе, милостиња, дар, поклон
• إِسْتِحْسَانٌ - одобравање, пристанак, похвала
• تَحْسِينٌ - улепшавање, побољшавање, поправљање
• حَاسِنٌ - леп
• حُسَّانٌ - врло леп
• حَسَنٌ - леп, добар, љубак, красан
• حُسَنٌ - лепота, изврсност, доброта
• حَسْنَاءُ - лепотица
• حَسَنَةٌ - добро дело, доброчинство, милостиња
• حُسْنِيَّاتٌ - лепа својства
• مُحَسَانَةٌ - љубазност, леп поступак
• مُحَسَانٌ - јако добротворан
• مُحَسَّنٌ - лепо /лице/
• مُحَسِّنٌ - улепшивач, украшивач, поправљач
• مُحْسِنٌ - добротвор
• مُحَسَّناتٌ - средства за улепшавање
• مَحْسَنَةٌ - лепо, добро, предност, оно што улепшава

Сродни чланци са Википедије:

حَسُنَ

Преводи

Енглески: [1] be well ☞en Италијански: [1] bene ☞it Немачки: [1] godt ☞de Шпански: [1] bien ☞es Француски: [1] BEAU ☞fr Фински: [1] KAUNIS ☞fi Грчки: [1] καλά ☞el

Руски: [1] хорошо ☞ru Португалски: [1] bem ☞pt Македонски: [1] б. добро ☞mk Српски: [1] б. добро ☞sr Мађарски: [1] jól ☞hu Бугарски: [1] добре ☞bg Кинески: [1] 好 ☞zh

Конјугација глагола حَسُنَ (ḥasuna) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						حَاسِنٌ (ḥāsinun) (ḥāsinun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَحْسُونٌ (maḥsūnun) (maḥsūnun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حَسُنْتُ (ḥasuntu) (ḥasuntu)	حَسُنْتَ (ḥasunta) (ḥasunta)	حَسُنَ (ḥasuna)		حَسُنْتُمَا (ḥasuntumā) (ḥasuntumā)	حَسُنَا (ḥasunā) (ḥasunā)		حَسُنْنَا (ḥasunnā) (ḥasunnā)	حَسُنْتُمْ (ḥasuntum) (ḥasuntum)	حَسُنُوا (ḥasunū) (ḥasunū)
	f		حَسُنْتِ (ḥasunti) (ḥasunti)	حَسُنَتْ (ḥasunat) (ḥasunat)			حَسُنَتَا (ḥasunatā) (ḥasunatā)			حَسُنْتُنَّ (ḥasuntunna) (ḥasuntunna)	حَسُنْنَ (ḥasunna) (ḥasunna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَحْسُنُ (ʾaḥsunu) (ʾaḥsunu)	تَحْسُنُ (taḥsunu) (taḥsunu)	يَحْسُنُ (yaḥsunu) (yaḥsunu)		تَحْسُنَانِ (taḥsunāni) (taḥsunāni)	يَحْسُنَانِ (yaḥsunāni) (yaḥsunāni)		نَحْسُنُ (naḥsunu) (naḥsunu)	تَحْسُنُونَ (taḥsunūna) (taḥsunūna)	يَحْسُنُونَ (yaḥsunūna) (yaḥsunūna)
	f		تَحْسُنِينَ (taḥsunīna) (taḥsunīna)	تَحْسُنُ (taḥsunu) (taḥsunu)			تَحْسُنَانِ (taḥsunāni) (taḥsunāni)			تَحْسُنْنَ (taḥsunna) (taḥsunna)	يَحْسُنْنَ (yaḥsunna) (yaḥsunna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَحْسُنَ (ʾaḥsuna) (ʾaḥsuna)	تَحْسُنَ (taḥsuna) (taḥsuna)	يَحْسُنَ (yaḥsuna) (yaḥsuna)		تَحْسُنَا (taḥsunā) (taḥsunā)	يَحْسُنَا (yaḥsunā) (yaḥsunā)		نَحْسُنَ (naḥsuna) (naḥsuna)	تَحْسُنُوا (taḥsunū) (taḥsunū)	يَحْسُنُوا (yaḥsunū) (yaḥsunū)
	f		تَحْسُنِي (taḥsunī) (taḥsunī)	تَحْسُنَ (taḥsuna) (taḥsuna)			تَحْسُنَا (taḥsunā) (taḥsunā)			تَحْسُنْنَ (taḥsunna) (taḥsunna)	يَحْسُنْنَ (yaḥsunna) (yaḥsunna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَحْسُنْ (ʾaḥsun) (ʾaḥsun)	تَحْسُنْ (taḥsun) (taḥsun)	يَحْسُنْ (yaḥsun) (yaḥsun)		تَحْسُنَا (taḥsunā) (taḥsunā)	يَحْسُنَا (yaḥsunā) (yaḥsunā)		نَحْسُنْ (naḥsun) (naḥsun)	تَحْسُنُوا (taḥsunū) (taḥsunū)	يَحْسُنُوا (yaḥsunū) (yaḥsunū)
	f		تَحْسُنِي (taḥsunī) (taḥsunī)	تَحْسُنْ (taḥsun) (taḥsun)			تَحْسُنَا (taḥsunā) (taḥsunā)			تَحْسُنْنَ (taḥsunna) (taḥsunna)	يَحْسُنْنَ (yaḥsunna) (yaḥsunna)
императив الأمر	m		اُحْسُنْ (uḥsun) (uḥsun)			اُحْسُنَا (uḥsunā) (uḥsunā)				اُحْسُنُوا (uḥsunū) (uḥsunū)
	f		اُحْسُنِي (uḥsunī) (uḥsunī)							اُحْسُنْنَ (uḥsunna) (uḥsunna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حُسِنْتُ (ḥusintu) (ḥusintu)	حُسِنْتَ (ḥusinta) (ḥusinta)	حُسِنَ (ḥusina)		حُسِنْتُمَا (ḥusintumā) (ḥusintumā)	حُسِنَا (ḥusinā) (ḥusinā)		حُسِنْنَا (ḥusinnā) (ḥusinnā)	حُسِنْتُمْ (ḥusintum) (ḥusintum)	حُسِنُوا (ḥusinū) (ḥusinū)
	f		حُسِنْتِ (ḥusinti) (ḥusinti)	حُسِنَتْ (ḥusinat) (ḥusinat)			حُسِنَتَا (ḥusinatā) (ḥusinatā)			حُسِنْتُنَّ (ḥusintunna) (ḥusintunna)	حُسِنْنَ (ḥusinna) (ḥusinna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُحْسَنُ (ʾuḥsanu) (ʾuḥsanu)	تُحْسَنُ (tuḥsanu) (tuḥsanu)	يُحْسَنُ (yuḥsanu) (yuḥsanu)		تُحْسَنَانِ (tuḥsanāni) (tuḥsanāni)	يُحْسَنَانِ (yuḥsanāni) (yuḥsanāni)		نُحْسَنُ (nuḥsanu) (nuḥsanu)	تُحْسَنُونَ (tuḥsanūna) (tuḥsanūna)	يُحْسَنُونَ (yuḥsanūna) (yuḥsanūna)
	f		تُحْسَنِينَ (tuḥsanīna) (tuḥsanīna)	تُحْسَنُ (tuḥsanu) (tuḥsanu)			تُحْسَنَانِ (tuḥsanāni) (tuḥsanāni)			تُحْسَنْنَ (tuḥsanna) (tuḥsanna)	يُحْسَنْنَ (yuḥsanna) (yuḥsanna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُحْسَنَ (ʾuḥsana) (ʾuḥsana)	تُحْسَنَ (tuḥsana) (tuḥsana)	يُحْسَنَ (yuḥsana) (yuḥsana)		تُحْسَنَا (tuḥsanā) (tuḥsanā)	يُحْسَنَا (yuḥsanā) (yuḥsanā)		نُحْسَنَ (nuḥsana) (nuḥsana)	تُحْسَنُوا (tuḥsanū) (tuḥsanū)	يُحْسَنُوا (yuḥsanū) (yuḥsanū)
	f		تُحْسَنِي (tuḥsanī) (tuḥsanī)	تُحْسَنَ (tuḥsana) (tuḥsana)			تُحْسَنَا (tuḥsanā) (tuḥsanā)			تُحْسَنْنَ (tuḥsanna) (tuḥsanna)	يُحْسَنْنَ (yuḥsanna) (yuḥsanna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُحْسَنْ (ʾuḥsan) (ʾuḥsan)	تُحْسَنْ (tuḥsan) (tuḥsan)	يُحْسَنْ (yuḥsan) (yuḥsan)		تُحْسَنَا (tuḥsanā) (tuḥsanā)	يُحْسَنَا (yuḥsanā) (yuḥsanā)		نُحْسَنْ (nuḥsan) (nuḥsan)	تُحْسَنُوا (tuḥsanū) (tuḥsanū)	يُحْسَنُوا (yuḥsanū) (yuḥsanū)
	f		تُحْسَنِي (tuḥsanī) (tuḥsanī)	تُحْسَنْ (tuḥsan) (tuḥsan)			تُحْسَنَا (tuḥsanā) (tuḥsanā)			تُحْسَنْنَ (tuḥsanna) (tuḥsanna)	يُحْسَنْنَ (yuḥsanna) (yuḥsanna)