حَرَبَ

Приказ војника који се боре у Другом светском рату.

Корен: ح ر ب*

Изговор:

DIN: ḥaraba  

Аудио:

(датотека)

Значења:

1. опљачкати
2. оробити
3. ратовати
4. борити се
5. оштрити

Примери:

.فِي القَرْنِ الرابِعَ عَشَرَ حَرَبَتْ فَرَنْسا ضَدَّ الإِنْجْلِيزِيَةِ

У 14. веку Француска је ратовала против Енглеске.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
опљачкати, ратовати	يَحْرُبُ	حَرَبَ	1.
расрдити, нахушкати	يُحَرِّبُ	حَرَّبَ	2.
ратовати, борити се	يُحَارِبُ	حَارَبَ	3.
изазвати рат	يُحْرِبُ	أَحْرَبَ	4.
/	/	/	5.
међусобно ратовати	يَتَحَارَبُ	تَحَارَبَ	6.
/	/	/	7.
опљачкати, међусобно ратовати	يَحْتَرِبُ	إِحْتَرَبَ	8.
/	/	/	9.
бити јак као лав	يَسْتَحْرِبُ	إِسْتَحْرَبَ	10.

Синоними:

• قاتَلَ - борити се, ратовати против
• صَلَبَ - опљачкати
• كافَحَ - борити се

Изреке и пословице:

.المالُ لا يُمْكِنُ أَنْ يَسْتَرِيحَ وَ إِنَّما هُوَ يُرِيدُ أَنْ يُحَطِّمَ و يَبْنِيَ وَ يَحْرُبَ

Новац не може мирно да лежи, он хоће да руши, гради и ратује. (Новац не може да се одмара,већ хоће да руши, гради и ратује. )

Асоцијације:

• كِفاحٌ - борба
• إِنْتِصارٌ - победа
• قَتْلٌ - убиство
• نِضالٌ - борба, надметање
• خِسارَةٌ - губитак
• مَعْرَكَةٌ - битка

Изведене речи:

• حَرَّبَ - расрдити; хушкати
• حارَبَ - ратовати, борити се
• أَحْرَبَ - изазвати (рат)
• تَحارَبَ - ратовати међусобно
• إِحْتَرَبَ - опљачкати
• حارِبٌ - пљачкаш, разбојник
• حَرَّابٌ - копљаник
• حَرْبٌ - рат, борба
• حَرَبٌ - пропаст
• حَرْبَةٌ - пљачка, плен
• مُحارِبٌ - ратник
• مُحارَبَةٌ - ратовање

Сродни чланци са Википедије:

حَرَبَ

Преводи

Енглески: [1] fight ☞en Италијански: [1] lottare ☞it Немачки: [1] kämpfen ☞de Шпански: [1] pelear ☞es Француски: [1] se battre ☞fr Фински: [1] taistella ☞fi Грчки: [1] πάλη ☞el

Руски: [1] драться ☞ru Португалски: [1] lutar ☞pt Македонски: [1] се бори ☞mk Српски: [1] борити се ☞sr Мађарски: [1] harcol ☞hu Бугарски: [1] боря се ☞bg Кинески: [1] 鬥爭 ☞zh

Конјугација глагола حَرَبَ (ḥaraba) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						حَارِبٌ‎ (ḥāribun) (ḥāribun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَحْرُوبٌ‎ (maḥrūbun) (maḥrūbun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حَرَبْتُ‎ (ḥarabtu) (ḥarabtu)	حَرَبْتَ‎ (ḥarabta) (ḥarabta)	حَرَبَ (ḥaraba)		حَرَبْتُمَا‎ (ḥarabtumā) (ḥarabtumā)	حَرَبَا‎ (ḥarabā) (ḥarabā)		حَرَبْنَا‎ (ḥarabnā) (ḥarabnā)	حَرَبْتُمْ‎ (ḥarabtum) (ḥarabtum)	حَرَبُوا‎ (ḥarabū) (ḥarabū)
	f		حَرَبْتِ‎ (ḥarabti) (ḥarabti)	حَرَبَتْ‎ (ḥarabat) (ḥarabat)			حَرَبَتَا‎ (ḥarabatā) (ḥarabatā)			حَرَبْتُنَّ‎ (ḥarabtunna) (ḥarabtunna)	حَرَبْنَ‎ (ḥarabna) (ḥarabna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَحْرُبُ‎ (ʾaḥrubu) (ʾaḥrubu)	تَحْرُبُ‎ (taḥrubu) (taḥrubu)	يَحْرُبُ‎ (yaḥrubu) (yaḥrubu)		تَحْرُبَانِ‎ (taḥrubāni) (taḥrubāni)	يَحْرُبَانِ‎ (yaḥrubāni) (yaḥrubāni)		نَحْرُبُ‎ (naḥrubu) (naḥrubu)	تَحْرُبُونَ‎ (taḥrubūna) (taḥrubūna)	يَحْرُبُونَ‎ (yaḥrubūna) (yaḥrubūna)
	f		تَحْرُبِينَ‎ (taḥrubīna) (taḥrubīna)	تَحْرُبُ‎ (taḥrubu) (taḥrubu)			تَحْرُبَانِ‎ (taḥrubāni) (taḥrubāni)			تَحْرُبْنَ‎ (taḥrubna) (taḥrubna)	يَحْرُبْنَ‎ (yaḥrubna) (yaḥrubna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَحْرُبَ‎ (ʾaḥruba) (ʾaḥruba)	تَحْرُبَ‎ (taḥruba) (taḥruba)	يَحْرُبَ‎ (yaḥruba) (yaḥruba)		تَحْرُبَا‎ (taḥrubā) (taḥrubā)	يَحْرُبَا‎ (yaḥrubā) (yaḥrubā)		نَحْرُبَ‎ (naḥruba) (naḥruba)	تَحْرُبُوا‎ (taḥrubū) (taḥrubū)	يَحْرُبُوا‎ (yaḥrubū) (yaḥrubū)
	f		تَحْرُبِي‎ (taḥrubī) (taḥrubī)	تَحْرُبَ‎ (taḥruba) (taḥruba)			تَحْرُبَا‎ (taḥrubā) (taḥrubā)			تَحْرُبْنَ‎ (taḥrubna) (taḥrubna)	يَحْرُبْنَ‎ (yaḥrubna) (yaḥrubna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَحْرُبْ‎ (ʾaḥrub) (ʾaḥrub)	تَحْرُبْ‎ (taḥrub) (taḥrub)	يَحْرُبْ‎ (yaḥrub) (yaḥrub)		تَحْرُبَا‎ (taḥrubā) (taḥrubā)	يَحْرُبَا‎ (yaḥrubā) (yaḥrubā)		نَحْرُبْ‎ (naḥrub) (naḥrub)	تَحْرُبُوا‎ (taḥrubū) (taḥrubū)	يَحْرُبُوا‎ (yaḥrubū) (yaḥrubū)
	f		تَحْرُبِي‎ (taḥrubī) (taḥrubī)	تَحْرُبْ‎ (taḥrub) (taḥrub)			تَحْرُبَا‎ (taḥrubā) (taḥrubā)			تَحْرُبْنَ‎ (taḥrubna) (taḥrubna)	يَحْرُبْنَ‎ (yaḥrubna) (yaḥrubna)
императив الأمر	m		اُحْرُبْ‎ (uḥrub) (uḥrub)			اُحْرُبَا‎ (uḥrubā) (uḥrubā)				اُحْرُبُوا‎ (uḥrubū) (uḥrubū)
	f		اُحْرُبِي‎ (uḥrubī) (uḥrubī)							اُحْرُبْنَ‎ (uḥrubna) (uḥrubna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حُرِبْتُ‎ (ḥuribtu) (ḥuribtu)	حُرِبْتَ‎ (ḥuribta) (ḥuribta)	حُرِبَ (ḥuriba)		حُرِبْتُمَا‎ (ḥuribtumā) (ḥuribtumā)	حُرِبَا‎ (ḥuribā) (ḥuribā)		حُرِبْنَا‎ (ḥuribnā) (ḥuribnā)	حُرِبْتُمْ‎ (ḥuribtum) (ḥuribtum)	حُرِبُوا‎ (ḥuribū) (ḥuribū)
	f		حُرِبْتِ‎ (ḥuribti) (ḥuribti)	حُرِبَتْ‎ (ḥuribat) (ḥuribat)			حُرِبَتَا‎ (ḥuribatā) (ḥuribatā)			حُرِبْتُنَّ‎ (ḥuribtunna) (ḥuribtunna)	حُرِبْنَ‎ (ḥuribna) (ḥuribna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُحْرَبُ‎ (ʾuḥrabu) (ʾuḥrabu)	تُحْرَبُ‎ (tuḥrabu) (tuḥrabu)	يُحْرَبُ‎ (yuḥrabu) (yuḥrabu)		تُحْرَبَانِ‎ (tuḥrabāni) (tuḥrabāni)	يُحْرَبَانِ‎ (yuḥrabāni) (yuḥrabāni)		نُحْرَبُ‎ (nuḥrabu) (nuḥrabu)	تُحْرَبُونَ‎ (tuḥrabūna) (tuḥrabūna)	يُحْرَبُونَ‎ (yuḥrabūna) (yuḥrabūna)
	f		تُحْرَبِينَ‎ (tuḥrabīna) (tuḥrabīna)	تُحْرَبُ‎ (tuḥrabu) (tuḥrabu)			تُحْرَبَانِ‎ (tuḥrabāni) (tuḥrabāni)			تُحْرَبْنَ‎ (tuḥrabna) (tuḥrabna)	يُحْرَبْنَ‎ (yuḥrabna) (yuḥrabna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُحْرَبَ‎ (ʾuḥraba) (ʾuḥraba)	تُحْرَبَ‎ (tuḥraba) (tuḥraba)	يُحْرَبَ‎ (yuḥraba) (yuḥraba)		تُحْرَبَا‎ (tuḥrabā) (tuḥrabā)	يُحْرَبَا‎ (yuḥrabā) (yuḥrabā)		نُحْرَبَ‎ (nuḥraba) (nuḥraba)	تُحْرَبُوا‎ (tuḥrabū) (tuḥrabū)	يُحْرَبُوا‎ (yuḥrabū) (yuḥrabū)
	f		تُحْرَبِي‎ (tuḥrabī) (tuḥrabī)	تُحْرَبَ‎ (tuḥraba) (tuḥraba)			تُحْرَبَا‎ (tuḥrabā) (tuḥrabā)			تُحْرَبْنَ‎ (tuḥrabna) (tuḥrabna)	يُحْرَبْنَ‎ (yuḥrabna) (yuḥrabna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُحْرَبْ‎ (ʾuḥrab) (ʾuḥrab)	تُحْرَبْ‎ (tuḥrab) (tuḥrab)	يُحْرَبْ‎ (yuḥrab) (yuḥrab)		تُحْرَبَا‎ (tuḥrabā) (tuḥrabā)	يُحْرَبَا‎ (yuḥrabā) (yuḥrabā)		نُحْرَبْ‎ (nuḥrab) (nuḥrab)	تُحْرَبُوا‎ (tuḥrabū) (tuḥrabū)	يُحْرَبُوا‎ (yuḥrabū) (yuḥrabū)
	f		تُحْرَبِي‎ (tuḥrabī) (tuḥrabī)	تُحْرَبْ‎ (tuḥrab) (tuḥrab)			تُحْرَبَا‎ (tuḥrabā) (tuḥrabā)			تُحْرَبْنَ‎ (tuḥrabna) (tuḥrabna)	يُحْرَبْنَ‎ (yuḥrabna) (yuḥrabna)