بَرِحَ

Сат који је престао да ради.

Корен: ب ر ح*

Изговор:

DIN: bariḥa  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. престати
2. прекинути

Примери:

.لَنْ أَبْرَحُ أَفْعَلَهُ

Ја никада нећу престати то да радим.

Синоними:

• تَوَقَّفَ - престати, прекинути
• إِنْقَطَعَ - престати
• كَفَّ - престати,прекинути
• أَوْقَفَ - прекинути
• قَطَعَ - прекинути

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
престати	يَبْرَحُ	بَرِحَ	1.
жестоко обузети грозница, намучити	يُبَرِّحُ	بَرَّحَ	2.
оставити, напустити, отићи	يُبارِحُ	بارَحَ	3.
уклонити, одстранити	يُبْرِحُ	أَبْرَحَ	4.
отићи, бити невесео	يَتَبَرَّحُ	تَبَرَّحَ	5.
/	/	/	6.
/	/	/	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Супротне речи:

• بَدَأَ - почети, започети
• أَخَذَ - почети
• شَرَعَ - почети, започети

Изреке и пословице:

.لَا أُرِيدُ مُسْتَقْبَلاًالذي سَيَرْبِحَ العَلاَقَاتَ مَعَ المَاضِي

Не желим будућност која ће прекинути везе с прошлости. - Џорџ Елиот

Асоцијације:

• نِهَايَةٌ - крај
• مَوْتٌ - смрт

Изведене речи:

• بَارِحٌ - прошли, протекли, злокобан, страшан
• بَرَاحٌ - напуштање, одлазак, престанак, пустош, одстојање, размак
• بَرَحٌ - чудна ствар; тежак, мучан, врло непријатан
• بُرْحَاءُ - велико зло, невоља, мука, јад
• بُرَحُونٌ - невоље, тешкоће, неприлике
• تَبَارِيحُ - јади, муке, страдања
• مُبَارَحَةٌ - одлазак
• مُبَرِّحٌ - жесток, силан, мучан, тежак, неугодан

Сродни чланци са Википедије:

بَرِحَ

Преводи

Енглески: [1] quit ☞en Италијански: [1] smettere ☞it Немачки: [1] verlassen ☞de Шпански: [1] dejar de ☞es Француски: [1] quitter ☞fr Фински: [1] lopettaa ☞fi Грчки: [1] κλείστε ☞el

Руски: [1] выход ☞ru Португалски: [1] desistir ☞pt Македонски: [1] престанам ☞mk Српски: [1] престати ☞sr Мађарски: [1] kilép ☞hu Бугарски: [1] напускам ☞bg Кинески: [1] 退出 ☞zh

Конјугација глагола بَرِحَ (bariḥa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						بَارِحٌ‎ (bāriḥun) (bāriḥun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَبْرُوحٌ‎ (mabrūḥun) (mabrūḥun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	بَرِحْتُ‎ (bariḥtu) (bariḥtu)	بَرِحْتَ‎ (bariḥta) (bariḥta)	بَرِحَ (bariḥa)		بَرِحْتُمَا‎ (bariḥtumā) (bariḥtumā)	بَرِحَا‎ (bariḥā) (bariḥā)		بَرِحْنَا‎ (bariḥnā) (bariḥnā)	بَرِحْتُمْ‎ (bariḥtum) (bariḥtum)	بَرِحُوا‎ (bariḥū) (bariḥū)
	f		بَرِحْتِ‎ (bariḥti) (bariḥti)	بَرِحَتْ‎ (bariḥat) (bariḥat)			بَرِحَتَا‎ (bariḥatā) (bariḥatā)			بَرِحْتُنَّ‎ (bariḥtunna) (bariḥtunna)	بَرِحْنَ‎ (bariḥna) (bariḥna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَبْرَحُ‎ (ʾabraḥu) (ʾabraḥu)	تَبْرَحُ‎ (tabraḥu) (tabraḥu)	يَبْرَحُ‎ (yabraḥu) (yabraḥu)		تَبْرَحَانِ‎ (tabraḥāni) (tabraḥāni)	يَبْرَحَانِ‎ (yabraḥāni) (yabraḥāni)		نَبْرَحُ‎ (nabraḥu) (nabraḥu)	تَبْرَحُونَ‎ (tabraḥūna) (tabraḥūna)	يَبْرَحُونَ‎ (yabraḥūna) (yabraḥūna)
	f		تَبْرَحِينَ‎ (tabraḥīna) (tabraḥīna)	تَبْرَحُ‎ (tabraḥu) (tabraḥu)			تَبْرَحَانِ‎ (tabraḥāni) (tabraḥāni)			تَبْرَحْنَ‎ (tabraḥna) (tabraḥna)	يَبْرَحْنَ‎ (yabraḥna) (yabraḥna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَبْرَحَ‎ (ʾabraḥa) (ʾabraḥa)	تَبْرَحَ‎ (tabraḥa) (tabraḥa)	يَبْرَحَ‎ (yabraḥa) (yabraḥa)		تَبْرَحَا‎ (tabraḥā) (tabraḥā)	يَبْرَحَا‎ (yabraḥā) (yabraḥā)		نَبْرَحَ‎ (nabraḥa) (nabraḥa)	تَبْرَحُوا‎ (tabraḥū) (tabraḥū)	يَبْرَحُوا‎ (yabraḥū) (yabraḥū)
	f		تَبْرَحِي‎ (tabraḥī) (tabraḥī)	تَبْرَحَ‎ (tabraḥa) (tabraḥa)			تَبْرَحَا‎ (tabraḥā) (tabraḥā)			تَبْرَحْنَ‎ (tabraḥna) (tabraḥna)	يَبْرَحْنَ‎ (yabraḥna) (yabraḥna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَبْرَحْ‎ (ʾabraḥ) (ʾabraḥ)	تَبْرَحْ‎ (tabraḥ) (tabraḥ)	يَبْرَحْ‎ (yabraḥ) (yabraḥ)		تَبْرَحَا‎ (tabraḥā) (tabraḥā)	يَبْرَحَا‎ (yabraḥā) (yabraḥā)		نَبْرَحْ‎ (nabraḥ) (nabraḥ)	تَبْرَحُوا‎ (tabraḥū) (tabraḥū)	يَبْرَحُوا‎ (yabraḥū) (yabraḥū)
	f		تَبْرَحِي‎ (tabraḥī) (tabraḥī)	تَبْرَحْ‎ (tabraḥ) (tabraḥ)			تَبْرَحَا‎ (tabraḥā) (tabraḥā)			تَبْرَحْنَ‎ (tabraḥna) (tabraḥna)	يَبْرَحْنَ‎ (yabraḥna) (yabraḥna)
императив الأمر	m		اِبْرَحْ‎ (ibraḥ) (ibraḥ)			اِبْرَحَا‎ (ibraḥā) (ibraḥā)				اِبْرَحُوا‎ (ibraḥū) (ibraḥū)
	f		اِبْرَحِي‎ (ibraḥī) (ibraḥī)							اِبْرَحْنَ‎ (ibraḥna) (ibraḥna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	بُرِحْتُ‎ (buriḥtu) (buriḥtu)	بُرِحْتَ‎ (buriḥta) (buriḥta)	بُرِحَ (buriḥa)		بُرِحْتُمَا‎ (buriḥtumā) (buriḥtumā)	بُرِحَا‎ (buriḥā) (buriḥā)		بُرِحْنَا‎ (buriḥnā) (buriḥnā)	بُرِحْتُمْ‎ (buriḥtum) (buriḥtum)	بُرِحُوا‎ (buriḥū) (buriḥū)
	f		بُرِحْتِ‎ (buriḥti) (buriḥti)	بُرِحَتْ‎ (buriḥat) (buriḥat)			بُرِحَتَا‎ (buriḥatā) (buriḥatā)			بُرِحْتُنَّ‎ (buriḥtunna) (buriḥtunna)	بُرِحْنَ‎ (buriḥna) (buriḥna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُبْرَحُ‎ (ʾubraḥu) (ʾubraḥu)	تُبْرَحُ‎ (tubraḥu) (tubraḥu)	يُبْرَحُ‎ (yubraḥu) (yubraḥu)		تُبْرَحَانِ‎ (tubraḥāni) (tubraḥāni)	يُبْرَحَانِ‎ (yubraḥāni) (yubraḥāni)		نُبْرَحُ‎ (nubraḥu) (nubraḥu)	تُبْرَحُونَ‎ (tubraḥūna) (tubraḥūna)	يُبْرَحُونَ‎ (yubraḥūna) (yubraḥūna)
	f		تُبْرَحِينَ‎ (tubraḥīna) (tubraḥīna)	تُبْرَحُ‎ (tubraḥu) (tubraḥu)			تُبْرَحَانِ‎ (tubraḥāni) (tubraḥāni)			تُبْرَحْنَ‎ (tubraḥna) (tubraḥna)	يُبْرَحْنَ‎ (yubraḥna) (yubraḥna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُبْرَحَ‎ (ʾubraḥa) (ʾubraḥa)	تُبْرَحَ‎ (tubraḥa) (tubraḥa)	يُبْرَحَ‎ (yubraḥa) (yubraḥa)		تُبْرَحَا‎ (tubraḥā) (tubraḥā)	يُبْرَحَا‎ (yubraḥā) (yubraḥā)		نُبْرَحَ‎ (nubraḥa) (nubraḥa)	تُبْرَحُوا‎ (tubraḥū) (tubraḥū)	يُبْرَحُوا‎ (yubraḥū) (yubraḥū)
	f		تُبْرَحِي‎ (tubraḥī) (tubraḥī)	تُبْرَحَ‎ (tubraḥa) (tubraḥa)			تُبْرَحَا‎ (tubraḥā) (tubraḥā)			تُبْرَحْنَ‎ (tubraḥna) (tubraḥna)	يُبْرَحْنَ‎ (yubraḥna) (yubraḥna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُبْرَحْ‎ (ʾubraḥ) (ʾubraḥ)	تُبْرَحْ‎ (tubraḥ) (tubraḥ)	يُبْرَحْ‎ (yubraḥ) (yubraḥ)		تُبْرَحَا‎ (tubraḥā) (tubraḥā)	يُبْرَحَا‎ (yubraḥā) (yubraḥā)		نُبْرَحْ‎ (nubraḥ) (nubraḥ)	تُبْرَحُوا‎ (tubraḥū) (tubraḥū)	يُبْرَحُوا‎ (yubraḥū) (yubraḥū)
	f		تُبْرَحِي‎ (tubraḥī) (tubraḥī)	تُبْرَحْ‎ (tubraḥ) (tubraḥ)			تُبْرَحَا‎ (tubraḥā) (tubraḥā)			تُبْرَحْنَ‎ (tubraḥna) (tubraḥna)	يُبْرَحْنَ‎ (yubraḥna) (yubraḥna)