ћорав

ћорав

ћорав (српски, lat. ćorav)[уреди]

Придев[уреди]

ћорав , , прид.

Категорије: одр. вид.


Облици:

  1. , [1]

Значења:

  1. Слабовид. [1]
  2. Слеп. [2] Черевић Сомбор Пачир Ново Милошево Меленци Ченеј Иванда[1]
  3. Улица која је на једном крају затворена, кроз коју се не може проћи с друге стране. [3] Маргита Вршац[1]
  4. Лош, неодговарајући посао; свака акција која може да има лоше последице. Сомбор Јасеново[1]
  5. Улица која је на једном крају затворена, кроз коју се не може проћи с друге стране. [3] Санад[1]
  6. Слабовид. [4] Српски Крстур[1]

Примери:

  1. Та ћо̏рав је о̑н, нѝје о̑н тѐбе ви̏дијо. Пачир [1]
  2. Јеси л ћо̏рав кад нѐ видиш ни до̏тле? [5] [4] [2] Деска Суботица Товаришево Нови Кнежевац Ново Милошево Башаид Меленци Јасеново Ченеј Иванда [1]
  3. То̏ се зо̀ве ћо̏раво сле̏ме. Ђала [1]


Изведене речи:

  1. ћо̀рави [1]


Изрази:

  1. Ићорава кока ("и неспособан човек понекад нешто успешно уради"). Вршац Јасеново [1]
  2. манути сећорава посла ("избећи посао који не води добру"; "Ма́ни се ћо̀рава по̀сла"). Нови Бечеј [1]
  3. оканути сећорава посла ("исто"). Сомбор [1]
  4. Ићи коћорав Јасеново [1]
  5. то зна ићорава баба ("то зна свако"). Сомбор [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  3. 3,0 3,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  4. 4,0 4,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 137, 402. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 166.

Напомене[уреди]