ључити

ључити

ључити (српски, lat. ljučiti)[уреди]

Глагол[уреди]

ључити, {{{вид}}} непрел.

Именица[уреди]

ључити, {{{род}}}

Категорије: паст.


Облици:

  1. љу̑чим [1]

Значења:

  1. Одвајати једно од другога правећи разлику, раздвајати. [2] [3] Каћ Нови Кнежевац Мокрин Ново Милошево Бока[1]
  2. Издвајати своју стоку из стада у којем је била помешана са туђом стоком. Ново Милошево Тараш[1]
  3. Издвајање своје стоке из стада у којем је била помешана са туђом стоком. Тараш[1]

Изведене речи:

  1. љу́чење [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 98, 407.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 173.

Напомене[уреди]