љу́чење

љу́чење

ључење (српски, lat. ljučenje)[уреди]

Именица[уреди]

љу́чење, {{{род}}}

Значења:

  1. Издвајање своје стоке из стада у којем је била помешана са туђом стоком. Тараш[1]

Референце[уреди]

  1. Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]