ђа̑к

ђа̑к

ђа̑к (српски, lat. đȃk)[уреди]

Именица[уреди]

ђа̑к, м

Облици:

  1. ђа́ка, ђак [1]

Значења:

  1. Ученик, школарац. [1]
  2. Лице које за време црквеног обреда помаже свештенику. [1]

Примери:

  1. Ѝмали смо ска̀мије, би́ло она̀ко по два̏, два̏ ђака смо сѐдили. Бешка [1]
  2. Кад до̑ђе Све̑ти Са́ва, о̏нда кад би́ла сам, е̏то, шко̏лски ђа̑к, да̏о ми је у̀читељ да и ја̑ д ѐклемујем. Арадац [1]
  3. Не̏када је би́ло седам дѐсет-осамдѐсет ђа́ка у Ло́ври. Ловра [1]
  4. Ѝшо је у̀ школу, до̏бар је ђа̑к би̏о. [2] [3] [4] Бата Бачинци Визић Сремска Каменица Суботица Бачко Петрово Село Дероње Госпођинци Ђурђево Српски Крстур Ново Милошево Меленци Орловат Фаркаждин Избиште Црвена Црква Калаз Деска [1]# О̏нда до̑ђу два̑ по̀па и ђа́ци, и о̏нда га понѐсу. Башаид Црвена Црква [1]


Синоними:

  1. школарац [1]


Изрази:

  1. Влат колики ˜ ("нека буде добра жетва"; "У Чуругу"). [1]
  2. поп ђаку, ˜ црквењаку ("преносити посао на другога"). [1]
  3. поп црквењаку, црквењак ђаку ("исто"). [1]
  4. чисти ди попа ди ђаци ("површно спремати, чистити"). Црвена Црква [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 14, 23.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 163.
  4. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 57.

Напомене[уреди]