đȃk

đȃk

đȃk (српски, ћир. ђа̑к)[уреди]

Именица[уреди]

đȃk, м

Облици:

  1. đáka, đak [1]

Значења:

  1. Učenik, školarac. [1]
  2. Lice koje za vreme crkvenog obreda pomaže svešteniku. [1]

Примери:

  1. Ìmali smo skàmije, bílo onàko po dvȁ, dvȁ đaka smo sèdili. Бешка [1]
  2. Kad dȏđe Svȇti Sáva, ȍnda kad bíla sam, ȅto, škȍlski đȃk, dȁo mi je ùčitelj da i jȃ d èklemujem. Арадац [1]
  3. Nȅkada je bílo sedam dèset-osamdèset đáka u Lóvri. Ловра [1]
  4. Ìšo je ù školu, dȍbar je đȃk bȉo. [2] [3] [4] Бата Бачинци Визић Сремска Каменица Суботица Бачко Петрово Село Дероње Госпођинци Ђурђево Српски Крстур Ново Милошево Меленци Орловат Фаркаждин Избиште Црвена Црква Калаз Деска [1]# О̏нда до̑ђу два̑ по̀па и ђа́ци, и о̏нда га понѐсу. Башаид Црвена Црква [1]


Синоними:

  1. školarac [1]


Изрази:

  1. Vlat koliki ˜ ("neka bude dobra žetva"; "U Čurugu"). [1]
  2. pop đaku, ˜ crkvenjaku ("prenositi posao na drugoga"). [1]
  3. pop crkvenjaku, crkvenjak đaku ("isto"). [1]
  4. čisti di popa di đaci ("površno spremati, čistiti"). Црвена Црква [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 14, 23.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 163.
  4. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 57.

Напомене[уреди]