шлус
шлус
шлус (српски, lat. šlus)[уреди]
Именица[уреди]
шлус, м
Облици:
Значења:
- Крај, свршетак (обично с везником „и” у узвичном значењу: готово, свршено). [1]
Примери:
- Ту им се доноси храна, ту обитавају и шлус ( — Бч) [РСБ]. [2] [1]
- О̏нда се још једа̀реда прѝта̄че у̀ друго бу̏ре, о̀пет бу̏де по̀мало још та́лога и о̀нда шлу̏с, го̀тово је. Ченеј [1]
- Да̏о сам што сам мо̏го и шлу̏с! [3] Нови Сад Ново Милошево Ченеј [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Младен Марков, Укоп оца. Београд, 2002, 337 стр, стр. 313.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).