Пређи на садржај

šlus

šlus

šlus (српски, ћир. шлус)[уреди]

Именица[уреди]

šlus, м

Облици:

  1. šlȕs [1]

Значења:

  1. Kraj, svršetak (obično s veznikom „i” u uzvičnom značenju: gotovo, svršeno). [1]

Примери:

  1. Tu im se donosi hrana, tu obitavaju i šlus ( — Bč) [RSB]. [2] [1]
  2. Ȍnda se još jedàreda prìtāče ù drugo bȕre, òpet bȕde pòmalo još táloga i ònda šlȕs, gòtovo je. Ченеј [1]
  3. Dȁo sam što sam mȍgo i šlȕs! [3] Нови Сад Ново Милошево Ченеј [1]


Синоними:

  1. šlusgrencer [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Младен Марков, Укоп оца. Београд, 2002, 337 стр, стр. 313.
  3. ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=šlus&oldid=377128”