Pređi na sadržaj

šlus

šlus

šlus (srpski, lat. šlus)

[uredi]

Imenica

[uredi]

šlus, m

Oblici:

  1. šlȕs [1]

Značenja:

  1. Kraj, svršetak (obično s veznikom „i” u uzvičnom značenju: gotovo, svršeno). [1]

Primeri:

  1. Tu im se donosi hrana, tu obitavaju i šlus ( — Bč) [RSB]. [2] [1]
  2. Ȍnda se još jedàreda prѝtāče ù drugo bȕre, òpet bȕde pòmalo još táloga i ònda šlȕs, gòtovo je. Čenej [1]
  3. Dȁo sam što sam mȍgo i šlȕs! [3] Novi Sad Novo Miloševo Čenej [1]


Sinonimi:

  1. šlusgrencer [1]


Reference

[uredi]
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Mladen Markov, Ukop oca. Beograd, 2002, 337 str, str. 313.
  3. ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).

Napomene

[uredi]
Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=шлус&oldid=223449”