ши̏ба

ши̏ба

ши̏ба (српски, lat. šȉba)[уреди]

Значења:

  1. Танка, гипка гранчица очишћена од лишћа која служи као средство за кажњавање. [1]

Примери:

  1. Је л ви̏диш о̀вӯ ши̏бу? Ош са̏д би̏ти до̏бар? Лаћарак [1]
  2. Оћеш д[а] у̏змем ши̏бу па да ти по̀ка̄жем тво̑г бо̏га ба̀лавог, ти̑ да ме цикѝраш. [2] [3] Шурјан Бачинци Суботица Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Каћ Бегеч Јаша Томић Бока Неузина Ловра Ченеј Иванда [1]
  3. Пу̏сту га кроз ши̏бу, сва̏ки по једа́ред. [4] Итебеј [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  3. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 96.

Напомене[уреди]