шешир
шешир
Именица
[уреди]шешир, м
Категорије: об.прен.
Облици:
- -и́ра [1]
- шѐшӣр, шеши̑р, шеши̏р [1]
- шеши̑р Велико Средиште [2] [1]
- шеши̑р Вршац [1]
- шѐшӣр [1]
- шѐшӣр Иванда [1]
- шѐшӣр [1]
Значења:
- Део мушке или женске одеће који покрива главу, различито уобличен, са ужим или ширим ободом у доњем делу. [1]
- Летњи шешир од грубог материјала црне боје са широким ободом и гајтаном око главе шешира. [1]
- Исто. [1]
- Шешир начињен од сламе. Ново Милошево[1]
- Метални део петролејке у облику шешира са прорезом на врху кроз који пролази фитиљ. [1]
- Горњи део печурке. [1]
- Мушко дете, син. [1]
Примери:
- Мо̀мци до̏бије̄ду пѐрјанице па ме̏ту на̏тра̄г за шѐшӣр. [3] [4] [5] [6] [7] [8] Кумане Бачинци Сремска Каменица Шимановци Мартонош Мол Турија Чуруг Равно Село Змајево Госпођинци Жабаљ Тител Српски Крстур Кикинда Ново Милошево Српска Црња Нови Бечеј Итебеј Елемир Зрењанин Велики Гај Томашевац Фаркаждин Деска Иванда [1]
- Ку́пијо̄ сам сѐбӣ јѐда̄н па̀ра̄дни шѐшӣр да ѝма̄м кад ѝде̄м ди̏ на̀ славу, на ва́шар ил у̀ цркву. Лаћарак [1]
- И шу̀бару и̏ма, па преко шу̀баре шѐшӣр. Кула [1]
- Кад се мо̀ја ма̏ти у̏дала и мо̀ја стри̑на, о̏ндак је та̀ко би́ло — го̏дину да́на но̏сиду шеши̑р. Томашевац [1]
- О̏ндак не мо̏ж се догово̏ру. О̏ндак шта̏ ћеду, него да̏ј да се ждреба̏, се напи̑шу цеду̏ље, сви́ма име́на, и о̏ндак се ва̏ди и[з] шеши́ра. [3] Јасеново Бока Вршац Павлиш Избиште Борча [1]
- И̏гла — то̑ су задени̏ли за шеши̏р. Избиште [1]
- Раније су мушкарци носили „губерачке шешире” са великим ободом. [9] Јарковац [1]
- Прича се да је девојка за удадбу онда кад је момак удари губерашким шеширом [по глави] а она не падне. Црвена Црква [1]
- На̀ ту пе̑ћ та̀ко ме̏ту, на̀праве ко та̀њӣр од бла̏та, зва́ло се шѐшӣр, па и ши̑ца су зва́ли. [10] Бођани [1]
- И̏ма окру́гле [пећи] — на шѐшӣр се зо̀ве. [10] Ђала Мартонош Пачир Санад [1]
- Ја у кући имам два шешира. Ново Милошево [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
- ↑ 3,0 3,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 123. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 12, 14.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 65.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 125, 131, 139.
- ↑ Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
- ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 96.
- ↑ 10,0 10,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.