капа

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

капа

капа (српски, lat. kapa)[уреди]

Именица[уреди]

капа, ж

Категорије: об.об.об.риб.


Облици:

  1. ка̏па [1]
  1. ка̏па [1]
  2. ка̏па Вашица Пачир Дероње [2], ка́па [1]
  3. ка̏па Жабаљ Бегеч [3] [4] [1]
  4. ка́па [1]
  5. ка̏па Сремска Рача Сивац Башаид Ботош [5] [1]

Значења:

  1. Део одеће који се ставља на главу, разног облика, величи не и ма te ри ја ла. [1]
  2. Врста женске капе украшене златовезом. [1]
  3. Исто. [1]
  4. Округла плитка чохана капа, беретка. [1]
  5. Део пчеларског прибора, капа са мрежицом на лицу. [1]
  6. Оно што покрива врх чега, што се налази одозго, што наткриљује нешто. [1]
  7. Небески свод, небо. Ново Милошево[1]
  8. Простор у саћу где је мед. [1]
  9. Исто. [1]
  10. Украсни завршетак на камари у облику нарочито увезане краће кукурузовине или сламе. [1]
  11. Предњи и задњи крај чуна. [1]
  12. Предњи крај чамца. [1]
  13. Поклопац на барчици. [1]

Примери:

  1. Сва ки мла дић у Сре му, ка да по ђе пр ви пут у ко ло, мо ра да по несе ка пу ( — НК; ЈТ) [ПЧ VIII 148; ЧМСК 65; ШН 68]. [6] [1]
  2. По могу́ћности, ка̏пе су бѝле стра̀ганске, мо́ро да бу̏де пра̏ви стра̀ган. Бачинци [1]
  3. Са̀мо смо до̏бӣли тра̏ке и ка̏пе, во̀јнӣчке. Мартонош [1]
  4. Ка̏пе и̏маду, па ка̏пе са грана́тима шарѐнӣма и са што́кама изве́зене. Томашевац [1]
  5. На гла́ви шеши́ре, а зи̑ми ка̏пе персија̑нске. [7] [8] [9] Вршац Сремска Митровица Бешка Шимановци Ђурђево Бегеч Нови Сад Ковиљ Падеј Ново Милошево Иланџа Чента Избиште [1]
  6. Свекрова обавеза [је] да снахи купи и џегу, „че пац”, ка пу зла ta ру, или „убра ђај” ко је су мла де же не но si ле у све ча ним при ли ка ма по сле уда је. [1]
  7. На гла ву би же на, од мах по сле уда је, ста вља ла „злат ну ка пу” ко ју би но сила све док не роди прво дете или пак док у кућу не дође друга нова млада ( — Јр) [ЕГЈ 97; ПЧ II 118]. [10] [1]
  8. Пче̏ла̄р ѝма пче̏ла̄рску ка̏пу с мре̏жом. [11] Сремски Карловци Нештин Пећинци Бачко Петрово Село Бачко Градиште Радојево [1]
  9. Ал и̏сто бес фра̀нцӯске ка̏пе ни̏ко ни́је сме̏о да ѝде. Нови Сад [1]
  10. Ка̏па, на ли́цу је жи̏ца. [11] Српски Крстур Карловчић Нови Карловци Сомбор Каћ Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Башаид Конак Пландиште Баваниште Ковин [1]
  11. И̏ма ка̏па, ко су̏кња за ко̏шницу од ра̏жане сла̏ме, уве̑жу го̏ре ки̏ту, о̏но до̏ле ши̑ру и ме̏ту на ко̏шницу. [11] Бела Црква Ердевик Кленак Јарак Светозар Милетић Бачко Петрово Село Бачко Градиште Бођани Банатско Аранђелово Мокрин Меленци Томашевац Алибунар Долово Дупљаја Баваниште Дубовац Омољица Ковин [1]
  12. Он да сам рас твори̏о и ната̏ко одго̏ре ка̏пу, тако̑ да та̑ј ро̏гоз свуд о̏коло сто̏ји као на ста̑ре ку̏ће с трска̏ма што су би́ле покриве̏не. Избиште [1]
  13. О̏нда је до̀шло то̑ да се на̀пра ви ло ка̏па, то̑ се пра̏ви ло од тра́ве ве̏ли ке, па се о̏нда та̀ ко за̀ве̄же. Рума [1]
  14. Го̏ре је ме̏дна ка̏па, а по̏сле ова̑мо кад би̏дне пу̏на, о̏нда се се́че. [11] Сефкерин Ердевик Сремска Митровица Каћ Радојево Маргита [1]
  15. Ме̏дна ка̏па — кад је го̑рњи де̏о са̑та ѝспуњен ме̏дом, зи̑ми се о̏не ме́шају, зи̑ми и̏ду према ме̏дној ка̏пи. Алибунар [1]
  16. То̑ се зо̀ве ка́па ил ка́пац на фу̀руни. [2] Стари Сланкамен Бегеч [1]
  17. Горе ти је [на чуну] капа, предња капа и стражња капа. Сремски Карловци [1]
  18. Деран седи у капи, иде он мало да пробућка... Задња [капа] је шира, а предња је ужа. [12] Футог Бачка Паланка [1]
  19. Ми држимо [ствари] позади. Неко га зове штујер, ми кажемо капа... назад и напред. Нови Сад [1]
  20. Пре̏дња гла́ва, ка́па и кра̀нцла се то̑ ко̀д на̄с зо̀ве. [13] Ковиљ [1]
  21. Кранцл је она предња капа, па предња капа и задња капа. То се обично зна на сваком чамцу. [12] Бачка Паланка Сремски Карловци Футог Гардиновци [1]
  22. Нек одвали ону капу само малу попреко што држи, те поклопце ди се затварају. [12] Кленак [1]



Изрази:

  1. дао би некоме икапу с главе ("бити несебичан, великодушан"). [1]
  2. пу̏нака̏па ("доста, превише, сувише"). Ново Милошево [1]
  3. делитикапом и шаком ("обилато, несебично давати, помагати, поклањати"). Сомбор [1]
  4. имати врапцаподкапу ("не скидати капу са главе"). Вршац [1]
  5. Давати и шаком икапом ("обилато, несебично давати, помагати, поклањати"). Ново Милошево [1]
  6. таманка̏па за Јову ("баш како, колико треба"; "Таман ка̏па за Јо́ву"). Ново Милошево [1]
  7. жена му кројикапу ("жена одлучује о свему"). [1]
  8. ски́датика̏пу доле ("одавати признање коме, ценити, уважавати некога"). Ново Милошево [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. Жито. 1988, 208 стр, стр. 121.
  4. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  5. Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  6. Милица Бошковић, Ћурчиски занат у Срему. — Рад, 6, 1957, 95—120, стр. 117.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 79.
  8. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 147.
  9. Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
  10. Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 72.
  11. 11,0 11,1 11,2 11,3 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  12. 12,0 12,1 12,2 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  13. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).

Напомене[уреди]