šešir

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

šešir

šešir (српски, ћир. шешир)[уреди]

Именица[уреди]

šešir, м

Категорије: об.прен.


Облици:

  1. -íra [1]
  2. šèšīr, šešȋr, šešȉr [1]
  3. šešȋr Велико Средиште [2] [1]
  4. šešȋr Вршац [1]
  5. šèšīr [1]
  6. šèšīr Иванда [1]
  7. šèšīr [1]

Значења:

  1. Deo muške ili ženske odeće koji pokriva glavu, različito uobličen, sa užim ili širim obodom u donjem delu. [1]
  2. Letnji šešir od grubog materijala crne boje sa širokim obodom i gajtanom oko glave šešira. [1]
  3. Isto. [1]
  4. Šešir načinjen od slame. Ново Милошево[1]
  5. Metalni deo petrolejke u obliku šešira sa prorezom na vrhu kroz koji prolazi fitilj. [1]
  6. Gornji deo pečurke. [1]
  7. Muško dete, sin. [1]

Примери:

  1. Mòmci dȍbijēdu pèrjanice pa mȅtu nȁtrāg za šèšīr. [3] [4] [5] [6] [7] [8] Кумане Бачинци Сремска Каменица Шимановци Мартонош Мол Турија Чуруг Равно Село Змајево Госпођинци Жабаљ Тител Српски Крстур Кикинда Ново Милошево Српска Црња Нови Бечеј Итебеј Елемир Зрењанин Велики Гај Томашевац Фаркаждин Деска Иванда [1]
  2. Kúpijō sam sèbī jèdān pàrādni šèšīr da ìmām kad ìdēm dȉ nà slavu, na vášar il ù crkvu. Лаћарак [1]
  3. I šùbaru ȉma, pa preko šùbare šèšīr. Кула [1]
  4. Kad se mòja mȁti ȕdala i mòja strȋna, ȍndak je tàko bílo — gȍdinu dána nȍsidu šešȋr. Томашевац [1]
  5. Ȍndak ne mȍž se dogovȍru. Ȍndak štȁ ćedu, nego dȁj da se ždrebȁ, se napȋšu cedȕlje, svíma iména, i ȍndak se vȁdi i[z] šešíra. [3] Јасеново Бока Вршац Павлиш Избиште Борча [1]
  6. Ȉgla — tȏ su zadenȉli za šešȉr. Избиште [1]
  7. Ranije su muškarci nosili „guberačke šešire” sa velikim obodom. [9] Јарковац [1]
  8. Priča se da je devojka za udadbu onda kad je momak udari guberaškim šeširom [po glavi] a ona ne padne. Црвена Црква [1]
  9. Nà tu pȇć tàko mȅtu, nàprave ko tànjīr od blȁta, zválo se šèšīr, pa i šȋca su zváli. [10] Бођани [1]
  10. Ȉma okrúgle [peći] — na šèšīr se zòve. [10] Ђала Мартонош Пачир Санад [1]
  11. Ja u kući imam dva šešira. Ново Милошево [1]


Синоними:

  1. palarija [1]
  2. kapa [1]
  3. šica [1]



Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  3. 3,0 3,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 123. Грешка код цитирања: Неисправна <ref> ознака; име „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.“ је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 12, 14.
  5. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 65.
  6. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 125, 131, 139.
  7. Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  8. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  9. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 96.
  10. 10,0 10,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.

Напомене[уреди]