ша̏ка

ша̏ка

ша̏ка (српски, lat. šȁka)[уреди]

Именица[уреди]

ша̏ка, ж

Категорије: риб.кол.


Облици:

  1. шака [1]
  2. шака, ша̏ке [1]

Значења:

  1. За ширину: од неколико сантиметара (размак од зглоба палца до корена малог прста). Јасеново[1]
  2. За дужину: од неколико сантиметара (размак од врха средњег прста до корена шаке). Јасеново[1]
  3. За количину нечега што може стати у стиснуту шаку. [1]
  4. Мали број људи. Сомбор[1]
  5. Доњи, проширени део весла. [1]
  6. Врста божићног колача који је намењен мушком укућанину. [1]
  7. Листићи на свадбеном колачу. Лаћарак[1]

Примери:

  1. О̏на у̏зме [наконче] у ша̑ка, и та̏ко га три́пут окре̑не. [2] [3] [4] [5] Избиште Добановци Шајкаш Ново Милошево Кумане Меленци Фаркаждин [1]
  2. Три́пута гребе́мо сву̏д около гро̀ба сас три̑ пр̏ста јел са ша̏ком. [4] Башаид [1]
  3. Ша̏ка чеља́дета, ал сна̑жна и чвр́ста. Обзир [1]
  4. И о̏нда њѐгова родбѝна ба̑ци ша̏ку зѐмље у̀нӯтра и ка̑же: „Ла̏ка му цр̑на зѐмља!”. [4] Башаид Нови Сад Јасеново [1]
  5. Долњи је део шака се зове. [6] Сремска Митровица [1]
  6. Завозно весло, оно мора да буде дугачко бар своја три и по до четир метра, а исто поседује шаку као и ово [рудерско]. [7] [6] Стари Сланкамен Босут Кленак Сремски Карловци Бачка Паланка Футог Нови Сад Ковиљ Гардиновци Елемир Перлез Чента [1]
  7. Та̑ј о̏бртаљ се састо̀ји из две̑ др̀вене ша̏ке. [8] Српска Црња Тител Иђош Кикинда Башаид Ботош Орловат [1]
  8. О̏ндак ко̏лко у̀кућана и̏ма му̏шки, ти̏ма пра̏ви ша̏ке, а же̏нскима ку̏рјаке. [9] Бешка Буђановци Сенпетер [1]
  9. Домаћице су месиле различита фигурална пецива која се намењују укућанима на Божић (шака, сунце, срп и сл.). [1]
  10. Мушкарцима припада колач орачева шака, а женама и девојкама витице или плетенице. [10] [1]
  11. Ша̏ка, и вино̏град, и гу́мно, и се̑на пра̏ву о[д] те̑ста, кама̏ре. Павлиш [1]
  12. Па ша̏ку опра̏им та́ко, исе̏цкам та́ко, то су пр̏сти. Избиште [1]


Синоними:

  1. даска [1]
  2. чеп [1]
  3. рука [1]


Изрази:

  1. пропустити некога крозшаке ("истући, изударати некога"). Сомбор Ново Милошево [1]
  2. кроспустити некога крозшаке ("истући, изударати некога"; "Кад те кроспустим кроз шаке"). [1]
  3. ићи некуд празнихшака ("не носити поклон"; "Како"). Јасеново [1]
  4. делити капом ишаком ("исто"). Сомбор [1]
  5. пасти некоме ушаке ("добити батине од некога"; "Пао му у шаке"). [1]
  6. Иматишаку ко пракљача ("имати тешку руку"). Јасеново [1]
  7. Давати ишаком и капом ("обилато, несебично давати, помагати, поклањати"). Ново Милошево [1]
  8. измигољити се некоме изшака ("извући се, ослободити се нечије контроле"; "Измигољио ми се из шака"). [1]
  9. живети ко тиче у дечијишака ("бити у нечијој власти, бити спутаван, страдати"). Јасеново [1]
  10. допасти некомешака ("добити батине од некога"; "Допо ми шака"). [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 80, 81, 119.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 7.
  4. 4,0 4,1 4,2 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 133. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 235.
  6. 6,0 6,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  7. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  8. Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  9. Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
  10. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 61.

Напомене[уреди]