Pređi na sadržaj

šȁka

šȁka

šȁka (srpski, lat. šȁka)

[uredi]

Imenica

[uredi]

šȁka, ž

Kategorije: rib.kol.


Oblici:

  1. šaka [1]
  2. šaka, šȁke [1]

Značenja:

  1. Za širinu: od nekoliko santimetara (razmak od zgloba palca do korena malog prsta). Jasenovo[1]
  2. Za dužinu: od nekoliko santimetara (razmak od vrha srednjeg prsta do korena šake). Jasenovo[1]
  3. Za količinu nečega što može stati u stisnutu šaku. [1]
  4. Mali broj ljudi. Sombor[1]
  5. Donji, prošireni deo vesla. [1]
  6. Vrsta božićnog kolača koji je namenjen muškom ukućaninu. [1]
  7. Listići na svadbenom kolaču. Laćarak[1]

Primeri:

  1. Ȍna ȕzme [nakonče] u šȃka, i tȁko ga tríput okrȇne. [2] [3] [4] [5] Izbište Dobanovci Šajkaš Novo Miloševo Kumane Melenci Farkaždin [1]
  2. Tríputa grebémo svȕd okolo gròba sas trȋ pȑsta jel sa šȁkom. [4] Bašaid [1]
  3. Šȁka čeljádeta, al snȃžna i čvŕsta. Obzir [1]
  4. I ȍnda njѐgova rodbѝna bȃci šȁku zѐmlje ùnӯtra i kȃže: „Lȁka mu cȓna zѐmlja!”. [4] Bašaid Novi Sad Jasenovo [1]
  5. Dolnji je deo šaka se zove. [6] Sremska Mitrovica [1]
  6. Zavozno veslo, ono mora da bude dugačko bar svoja tri i po do četir metra, a isto poseduje šaku kao i ovo [rudersko]. [7] [6] Stari Slankamen Bosut Klenak Sremski Karlovci Bačka Palanka Futog Novi Sad Kovilj Gardinovci Elemir Perlez Čenta [1]
  7. Tȃj ȍbrtalj se sastòji iz dvȇ dr̀vene šȁke. [8] Srpska Crnja Titel Iđoš Kikinda Bašaid Botoš Orlovat [1]
  8. Ȍndak kȍlko ùkućana ȉma mȕški, tȉma prȁvi šȁke, a žȅnskima kȕrjake. [9] Beška Buđanovci Senpeter [1]
  9. Domaćice su mesile različita figuralna peciva koja se namenjuju ukućanima na Božić (šaka, sunce, srp i sl.). [1]
  10. Muškarcima pripada kolač oračeva šaka, a ženama i devojkama vitice ili pletenice. [10] [1]
  11. Šȁka, i vinȍgrad, i gúmno, i sȇna prȁvu o[d] tȇsta, kamȁre. Pavliš [1]
  12. Pa šȁku oprȁim táko, isȅckam táko, to su pȑsti. Izbište [1]


Sinonimi:

  1. daska [1]
  2. čep [1]
  3. ruka [1]


Izrazi:

  1. propustiti nekoga krozšake ("istući, izudarati nekoga"). Sombor Novo Miloševo [1]
  2. krospustiti nekoga krozšake ("istući, izudarati nekoga"; "Kad te krospustim kroz šake"). [1]
  3. ići nekud praznihšaka ("ne nositi poklon"; "Kako"). Jasenovo [1]
  4. deliti kapom išakom ("isto"). Sombor [1]
  5. pasti nekome ušake ("dobiti batine od nekoga"; "Pao mu u šake"). [1]
  6. Imatišaku ko prakljača ("imati tešku ruku"). Jasenovo [1]
  7. Davati išakom i kapom ("obilato, nesebično davati, pomagati, poklanjati"). Novo Miloševo [1]
  8. izmigoljiti se nekome izšaka ("izvući se, osloboditi se nečije kontrole"; "Izmigoljio mi se iz šaka"). [1]
  9. živeti ko tiče u dečijišaka ("biti u nečijoj vlasti, biti sputavan, stradati"). Jasenovo [1]
  10. dopasti nekomešaka ("dobiti batine od nekoga"; "Dopo mi šaka"). [1]

Reference

[uredi]
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 80, 81, 119.
  3. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 7.
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 133. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine.” je definisano više puta s različitim sadržajem
  5. ↑ Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 235.
  6. ↑ 6,0 6,1 Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
  7. ↑ Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).
  8. ↑ Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.
  9. ↑ Ivana Lovrenski, Leksika pojedinih običaja i narodnih verovanja u govoru Srba u Velikom Senpetru (rukopis diplomskog rada).
  10. ↑ Ljiljana Radulovački, Tradicionalna ishrana Srba u Sremu. Novi Sad (Matica srpska), 1996, 95 str, str. 61.

Napomene

[uredi]
Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ша̏ка&oldid=239931”