чокот
чокот
чокот (српски, lat. čokot)[уреди]
Именица[уреди]
чокот, м
Именица[уреди]
чокот, м
Облици:
Значења:
- Стабло винове лозе. Вршац[1]
- Стабло лозе ван винограда. Суботица[1]
- Садница хмеља. [2] Ковиљ Ковин[1]
- Чокоти. [1]
- Кости које се стављају у кувано јело (у чорбу, пасуљ и сл.). [1]
Примери:
- Па и̏мам вѝногра̄да, не̑мам мно̏го, и̏мам две̏ста чоко̀ти, а то̑ је са̀мо за ку̏ћу, такорѐћи, да нѐ морам да ку̑пим. Вишњићево [1]
- Ѝма̄м у вѝнограду јѐдно ѝљаду ше̑сто чоко̀ти, о̀[д] то̄г на̑јвише ѝма̄м маџа̀руше и про̀копца. Бачинци [1]
- О̀но гро̑жђе које је на чо̏коту, који је чо̏кот ни̏ски, о̀нај за обрези́ва̄ње — о̀но је за дру̏го. [3] [4] [5] [6] Ђала Беркасово Нештин Лаћарак Краљевци Сремски Карловци Мол Дероње Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Бегеч Тараш Велики Гај Орловат Фаркаждин Вршац [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 330, 337.
- ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 162.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 20, 26.