čokot
čokot
čokot (српски, ћир. чокот)[уреди]
Именица[уреди]
čokot, м
Именица[уреди]
čokot, м
Облици:
Значења:
- Stablo vinove loze. Вршац[1]
- Stablo loze van vinograda. Суботица[1]
- Sadnica hmelja. [2] Ковиљ Ковин[1]
- Čokoti. [1]
- Kosti koje se stavljaju u kuvano jelo (u čorbu, pasulj i sl.). [1]
Примери:
- Pa ȉmam vìnogrāda, nȇmam mnȍgo, ȉmam dvȅsta čokòti, a tȏ je sàmo za kȕću, takorèći, da nè moram da kȗpim. Вишњићево [1]
- Ìmām u vìnogradu jèdno ìljadu šȇsto čokòti, ò[d] tōg nȃjviše ìmām madžàruše i pròkopca. Бачинци [1]
- Òno grȏžđe koje je na čȍkotu, koji je čȍkot nȉski, ònaj za obrezívānje — òno je za drȕgo. [3] [4] [5] [6] Ђала Беркасово Нештин Лаћарак Краљевци Сремски Карловци Мол Дероње Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Бегеч Тараш Велики Гај Орловат Фаркаждин Вршац [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 330, 337.
- ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 162.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 20, 26.