чо̏кот
чо̏кот
чо̏кот (српски, lat. čȍkot)[уреди]
Примери:
- Па и̏мам вѝногра̄да, не̑мам мно̏го, и̏мам две̏ста чоко̀ти, а то̑ је са̀мо за ку̏ћу, такорѐћи, да нѐ морам да ку̑пим. Вишњићево [1]
- Ѝма̄м у вѝнограду јѐдно ѝљаду ше̑сто чоко̀ти, о̀[д] то̄г на̑јвише ѝма̄м маџа̀руше и про̀копца. Бачинци [1]
- О̀но гро̑жђе које је на чо̏коту, који је чо̏кот ни̏ски, о̀нај за обрези́ва̄ње — о̀но је за дру̏го. [2] [3] [4] [5] Ђала Беркасово Нештин Лаћарак Краљевци Сремски Карловци Мол Дероње Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Бегеч Тараш Велики Гај Орловат Фаркаждин Вршац [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 330, 337.
- ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 162.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 20, 26.