це̑л
це̑л
це̑л (српски, lat. cȇl)[уреди]
Облици:
Значења:
Примери:
- Це̑л да̑н мо̑ра да се чи̏сти. Фаркаждин [1]
- Це̑л да̑н је прико̀па̄ва. [2] Башаид [1]
- Пе̑ћ у̀зидану има́мо што на̀ложим једа̀ред, па је то̏пло и це̏л да̏н и це́лу но̑ћ. [2] Калаз [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 151.