Pređi na sadržaj

cȇl

cȇl

cȇl (srpski, lat. cȇl)

[uredi]

Oblici:

  1. cel, -a, -o, celi [1]

Značenja:

Primeri:

  1. Cȇl dȃn mȏra da se čȉsti. Farkaždin [1]
  2. Cȇl dȃn je prikòpāva. [2] Bašaid [1]
  3. Pȇć ùzidanu imámo što nàložim jedàred, pa je tȍplo i cȅl dȁn i célu nȏć. [2] Kalaz [1]


Reference

[uredi]
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ 2,0 2,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 151.

Napomene

[uredi]
Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=це̑л&oldid=232230”