унуче

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

унуче

унуче (српски, lat. unuče)[уреди]

Именица[уреди]

унуче, с

Облици:

  1. -та [1]
  2. у̀нуче, уну̏че [1]

Значења:

  1. Синовљево или кћерино дете. [1]

Примери:

  1. Јел ја̑ сам јој у̀нуче. Бешка [1]
  2. И̏мамо де́те, уну̏че. Избиште Вршац [1]
  3. И̏мам ше̑ст унуча́ди од два̑ си̑на, дво̏је бли̏зана̄ца. Нови Сад [1]
  4. И̏мам пе̑т унуча́ди и пе̑т пра̏унуча́ди. Ђала [1]
  5. Два̑ зе̏та и две̏ ће́рке и че̏творо унуча́ди (Т — Ши; Г; НБ. [2] [3] [4] [1]
  6. И̏ма већ и уну̏чада. Вршац [1]
  7. Та̀ко су ме зва́ла мо̀ја дѐца, па по̏сле и у̀нуча̄ди. Визић [1]
  8. Мо̀ји у̀нуча̄ди кад су завр́шили о̀сно̄вну шко̏лу. Мартонош [1]
  9. И̏мо сам две̏ ће́рке у̏да̄те, сад и̏мам у̀нуча̄де. [2] [3] [4] [5] Мокрин Сивац Госпођинци Нови Кнежевац Падеј Нови Бечеј Меленци Деска [1]
  10. Спреми то унуче ракије да понесемо на њиву, да се освежимо. Обреж [1]


Изведене речи:

  1. уну̏четов [1]
  2. унучад [1]
  3. у̀нуча̄ди [1]


Синоними:

  1. фраклић Сомбор [1]



Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 109, 110. Грешка код цитирања: Неисправна <ref> ознака; име „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.“ је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. 3,0 3,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 74. Грешка код цитирања: Неисправна <ref> ознака; име „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.“ је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. 4,0 4,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 128. Грешка код цитирања: Неисправна <ref> ознака; име „Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине.“ је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 59, 65.

Напомене[уреди]