у̀нуче

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

у̀нуче

у̀нуче (српски, lat. ùnuče)[уреди]

Облици:

  1. уну̏че [1]

Значења:

  1. Синовљево или кћерино дете. [1]

Примери:

  1. Јел ја̑ сам јој у̀нуче. Бешка [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]