unuče

unuče

unuče (српски, ћир. унуче)[уреди]

Именица[уреди]

unuče, с

Облици:

  1. -ta [1]
  2. ùnuče, unȕče [1]

Значења:

  1. Sinovljevo ili kćerino dete. [1]

Примери:

  1. Jel jȃ sam joj ùnuče. Бешка [1]
  2. Ȉmamo déte, unȕče. Избиште Вршац [1]
  3. Ȉmam šȇst unučádi od dvȃ sȋna, dvȍje blȉzanāca. Нови Сад [1]
  4. Ȉmam pȇt unučádi i pȇt prȁunučádi. Ђала [1]
  5. Dvȃ zȅta i dvȅ ćérke i čȅtvoro unučádi (T — Ši; G; NB. [2] [3] [4] [1]
  6. Ȉma već i unȕčada. Вршац [1]
  7. Tàko su me zvála mòja dèca, pa pȍsle i ùnučādi. Визић [1]
  8. Mòji ùnučādi kad su zavŕšili òsnōvnu škȍlu. Мартонош [1]
  9. Ȉmo sam dvȅ ćérke ȕdāte, sad ȉmam ùnučāde. [2] [3] [4] [5] Мокрин Сивац Госпођинци Нови Кнежевац Падеј Нови Бечеј Меленци Деска [1]
  10. Spremi to unuče rakije da ponesemo na njivu, da se osvežimo. Обреж [1]


Изведене речи:

  1. unȕčetov [1]
  2. unučad [1]
  3. ùnučādi [1]


Синоними:

  1. fraklić Сомбор [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 109, 110. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. 3,0 3,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 74. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. 4,0 4,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 128. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 59, 65.

Напомене[уреди]